Повратак Морнара Попаја
Двејн Џонсон слови за главног фаворита за улогу симпатичног борца за правду и одбрану Оливе од злог Баџе
Како ексклузивно извештава часопис “Варајети” у Холивуду увелико припремају римејк играног филма о Попају, хероју америчких стрипова из двадесетих година прошлог века.
Детаљи приче још увек нису откривени. На пројекту ради Мајкл Калео као и два филмска студија - Chernin Entertainment и King Features.
Тачан датум изласка новог римејка и његова глумачка екипа држе
се у тајности. Зна се само да је главни фаворит за улогу Попаја Двејн Џонсон али није познато и да ли ће глумац пристати да тумачи лик љутитог морнара који је увек спреман да се, уз помоћ спанаћа, бори за правду.
Морнар Попај је цртани јунак из истоименог анимираног филма и стрипа креиран од стране Елзи Крислер Сигара који је овај лик створио 1919. године за рекламне потребе једне фабрике спанаћа. Тек десет година касније лик морнара Попаја уведен је у стрип и одмах је стекао велику популарност а звезда је постао захваљујући браћи Флајшер који су направили цртани филм.
Елзи Крислер Сигар увео га је као нови лик у свој већ деценију стар стрип „Позориште у напрску“. Наиме, у том стрипу, главни јунак Кастор са својим другом Хамом упутио се на прекоокеанско путовање и обратио човеку у морнарском оделу са тетоважом сидра на руци речима „Хеј ти! Јеси ли ти морнар?“ Попај је одговорио „Јеси ли мислио да сам каубој?“ увлачећи дим из морнарске луле и жмурећи на једно око. Од тог тренутка постао је саставни део стрипа „Позоришта у напрску“.
Непуних годину дана након појаве Попаја, Хам је полако избачен из стрипа а Попај је уједно постао Оливин драги. Олива је додата као Касторова сестра још крајем 1919. године. Пера Ждера и Баџа појавили су се 1932. године, док се Кића по неким изворима појавио 1933. године, а по другим 1936. године. Нова звезда стрипа је створила потребу за новим именом, те је „Позориште у напрску“ једноставно постало - „Попај“.
Елзи Крислер Сигар је умро 1938. године у време највеће популарности морнара Попаја па су рад на лику наставили стрип-цртачи Џо Мјузијел, Бела Забољ и Бад Сегендон.
Своју филмску премијеру Попај је имао у филму „Бети Буп среће морнара Попаја“ 1933. године када је Флечер студио снимао и дугометражни цртани филм „Ја сам што сам” са Попајем у главној улози. Након што је Парамаунт студио преузео Флечер и преименовао га у Фејмес студио настављено је са снимање цртаних филмова о Попају али они, по оцени многих критичара али и публике, никада нису постигли квалитет из времена када су снимани у Флечер студију.
До 1957. године Фејмес је успео да сними 228 цртаних филмова а цео пакет те године почео је да се приказује на телевизији. Од 1978. до 1983. Хана-Барбера студио почео је да производи цртани филм о Попају пратећи Сигаров стрип. На некадашњој југословенској државној телевизији, од 1970-их до 1990-их година, такође су приказивани цртани филмови о пустоловинама Морнара Попаја.
Већина епизода заснивала се на Попајевој одбрани Оливе од Баџе који је упорно покушавао да заведе или просто отме Оливу од Попаја. Олива је обично наседала на његову игру, али када би Баџа постао груб дозивала је Попаја у помоћ. Када Попај није успевао да победи Баџу, по правилу је посезао за – спанаћем који му је давао невероватну снагу. Свака епизода морала је у једном тренутку да садржи сцену у којој Попај, кад је у највећој невољи, вади спанаћ из конзерве, једе га и побеђује свог противника. Конзерву је увек отварао на неки иновативан начин, као када млазом из луле сече конзерву, или неким другим средством које му се нађе у близини.
Филм „Попај“снимљен је 1980. године. Режирао га је Роберт Алтман који је улогу Попаја поверио Робину Вилијамсу, Оливу је глумила Шели Дувал а Баџу Пол Смит. Снимљен је у стилу акционог мјузикла. Глумац, писац и бивши Флечеров аниматор, Џек Мерсер, позајмио је глас у уводном делу са анимираним Попајем.
