ИЗ УГЛА ПСИХОЛОГА

Лажни оптимизам

Токсична позитивност је одраз живота у виртуелној реалности и ствара искривљену слику стварног света, а то доводи до тога да се избегава суочавање с проблемима

Анђела Златковић

Само осмех, нико није вредан ниједне сузе, ма савршено све – само су неки од актуелних израза савременог лажног оптимизма. Популарно га психолози још зову токсична позитивност или позитивна токсичност. Најчешће је одраз живота у виртуелној стварности у којој се живи на друштвеним мрежама на којима се често постављају фотографије лица еуфоричних осмеха, неретко фото-шопирана, с циљем да се на сликама очитују лепота и благостање.

Како каже психолог Анђела Златковић, реч је о уверењу да је пожељно, чак и једино дозвољено доживљавати искључиво позитивна и пријатна осећања. Радост, срећа и задовољство су пожељни, а осећај патње и нелагодности непожељна осећања у том виртуелном свету, те се она потискују, поричу или избегавају.

„Реч је о потреби да се осећате онако како се у стварности не осећате, како би се одбранили од сурове истине. Овај механизам самоодбране, у ствари, није функционалан, јер личност која се на тај начин брани себи намеће захтев да не сме да буде рањива. Тачније, да увек мора да буде позитивна и јака, а што није у складу с људском природом. Немогуће је да и тело и ум увек избегну стрес, непријатна искуства и осећаје. Зато ова заваравања могу да буду управо окидач за настанак узнемирености, осећаја кривице и беспомоћности. Несигурност која расте ствара осећај да нисте довољно вредни и добри”, тумачи.

Pixabay

Како каже, данас се у великој мери пропагира токсична позитивност, нарочито у виртуелном свету у којем је „све савршено”. Путем цитата на друштвеним мрежама, у рекламама, књигама такозваног лајф-коучинга о самопомоћи, које често пишу лаици за психотерапије. Пропагирају је и чести мотивациони говорници. Златковићева сматра да је притисак да размишљамо „само позитивно и главу горе”  свеприсутан.

„Не прође дан а да свако од нас не наиђе на поруке да живот треба посматрати кроз ружичасте наочаре, које нису ништа мање замарајуће него сензационалистичка црна хроника. Неки мисле да је достигнуће да се фокусирају само на позитивно размишљање. То су замке за здравље наше психе. Оптимизам не подразумева негацију животних проблема. Уместо 'Ма биће све у реду', здравије је и реалније рећи да верујете, да ћете наћи решење. То је једини пут да, уместо да га потиснете, почнете да решавате проблем”, каже психолог.

Како додаје, он се неће решити сам од себе. Позитивно размишљање не привлачи само по себи позитивне вибрације. Када потиснемо негативно осећање, не значи да оно нестаје, каже психолог.

„Гурање тешког осећања због неког проблема под тепих значи само да оно остаје у нама, све док и ако не почнемо да га решавамо на одговарајући начин. Рањивост није недопустива и не треба потискивањем стварати погодно тле за даљи развој емоционалних проблема, о чему сведоче многа истраживања и у земљи и у иностранству. Игнорисање непријатних осећања и несуочавање са стресом и тешкоћама живота воде у анксиозне поремећаје, у депресију, болести зависности и друге. Али и у хипертензију и кардиоваскуларне болести. Могу довести од дијабетеса, гојазности, хормонске неравнотеже”, тврди саговорница.

Лажни или токсични оптимизам препознаје се када неко саговорника у проблему, уместо да саосећа с њим, разуверава, негирајући тешкоће. Такође, честа је склоност позитивно токсичних да окружењу намећу свој став, услед чега друга страна осећа да изостаје очекивана подршка и саосећање. Неретко саговорника који се поверава убеђују да нешто с њим није у реду, да је преемотиван, наносећи додатну патњу особи у невољи, додаје.

Саговорница препоручује да се обратите психологу било да код неког блиског или код себе препознате наглашени лажни оптимизам. „Психотерапијски рад, уз подршку најближег окружења, може да унапреди емоционалну интелигенцију и таква особа прихвати да ако имамо тешке емоције, не значи да смо ми лоши. Како одбацивање свега болног и тешког не би фрустрирајуће одвело у искривљену реалност и како би лажном оптимисти помогли да се суочи са животом”, каже Анђела Златковић.

Ма, шта је то за тебе

Психолог наводи неколико примера препознавања ове токсичности:

Када кажете да је јако тежак испит који спремате, а неко вам каже: „Ма, шта је то за тебе.”

Ако кажете да на послу трпите мобинг, таква особа рећи ће: „Треба да будеш срећан. Има много незапослених.”

Ако кажете да сте тужни због раскида дуге везе, а неко одговори: „Ма, ти ћеш сигурно наћи новог партнера.”

Кад кажете да имате депресију, а добијете одговор: „Све је то само у твојој глави, мисли позитивно.”

Ако се ради о прекиду односа међу члановима породице који се не поштују међусобно: „Таман посла, то је твоја крв, морате се волети.” Омиљена реченица токсично позитивних је „Увек може горе.”