Рукотворине као сувенири
Петнаестак посвећеника у галерији-радњи, Центру за промоцију уметничких заната, различитим техникама за Београђане и њихове госте праве магнете, огрлице и минђуше, али и џемпере, капе
Земунским кејом, једним од најлепших београдских шеталишта, на десној обали Дунава, ногу пред ногу, стигли смо право до Центра за промоцију уметничких заната и рукотворина „Помпон”. Није било тешко наћи једину радњу-галерију ушушкану између угоститељских објеката. Ипак, пажњу пролазника привлаче начичкане око улаза рукотворине креативних чланова овог удружења које баш данас, 10. марта, обележава својих 10 година трајања.
– Издржали смо упркос корони, обновама кеја и Главне улице, када овде готово нико није залазио. Довијали смо тако што смо излагали на тезги на Земунској пијаци, али смо трајали – истиче с поносом Наталија Павков, додајући да тренутно има петнаестак чланова.
Једни одлазе, други долазе, али циљ остаје исти – афирмација уметничких заната и рукотворина, објашњавају овде.
Ипак, ручни рад је један од првих услова да би неко постао њихов члан.
– Имамо ексклузивитет када је реч о излагању у Земуну – истиче Наталија док нам показује атрактивну понуду аутентичних рукотворина. Уникатни шалови, јединствене минђуше, специјалне капе, оригиналне торбе и посебне огрлице...
Примећујемо, већ нам познат, накит који Јозеф Нађ израђује од посребрене и бакарне жице, као да „хекла” концем уз помоћ мајушних клешта. Магнети на којима је препознатљива Миленијумска кула – коју пролазници радо узимају као успомену на Земун – Драганово је дело, објашњава нам Наталија, пратећи наш поглед.
– Јадранка шије хаљине и корсете, Катарина прави накит од фимо глине. Огрлице прави Маријана која је живела у Гани и тамо научила да прави перле њиховом техником. Маја Зеи је једина уметница с факултетском дипломом међу нама, она се бави израдом накита у класичној техници витража, док смо ми остале натуршчици, односно самоуки.
Доста је заступљена техника ткања – шалови, торбе, пелерине, прслуци.
– Немамо хеклане ствари, мада хеклерај у последње време доживљава експанзију. То више није оно класично хеклање као што су радиле наше баке. С нама је и Светлана керамичарка, која ради зидне декорације с популарним и препознатљивим звончићима. Једна од чланица од пресованог цвећа ради подметаче и букмаркере – прича Наталија.
Схватили смо да свака изложена ствар има своју причу. Пирамидални оргонит је, како су нам објаснили, енергетски чистач простора. Пажњу привлачи интересантном израдом од бакра, горског кристала, пиљевине, изливених у смоли.
Наталијин макраме је познат и препознатљив, испред радње је љуљашка рађена том техником која мами уздахе пролазника.
– Играм се с више техника. Шему како се ради макраме видела сам у листу „Базар” још од 1977. године, а затим су се низале технике, ткање, керамика, кумихимо (јапанска техника преплитања нити), ткање на троугластом раму и на плочи – каже вредна и предузимљива козметичарка у пензији и додаје да би вероватно имала другачији став према свему овоме да од тога треба да живи. Овако се определила за тај стил рада који се њој допада, не прати трендове, комерцијалу.
Када је реч о продаји, занимљива је опаска наше саговорнице – „диве се, гледају, али немају идеју шта с тим”. Осликани гумени пиротски опанци привлаче пажњу свакога ко уђе у радњу, али се не продају.
Опстају уз само шеталиште, на изузетној локацији, захваљујући Бранки Петровић која је Центру за промоцију уметничких заната и рукотворина уступила простор за излагање, јер је, како каже, желела да њен Земун има и нешто такво, посебно.
Фотографије С. Ступарушић
