Како мед утиче на наше здравље

Велики број старих грчких филозофа и мудраца веровао је да мед и поткрепљује здравље, да продужава живот, подржава снагу духа и тела. Диоскурид, чувени лекар, који је живео пре око 2.000 година писао је да „мед може успешно да се примењује код болести утробе, инфицираних рана и фистула”. Поред меда лековита својства показују и други пчелињи производи као што су матични млеч, пчелињи оматични млеч и прополис.

Лековита својства меда

Народна медицина и многи лекари одавно користе мед као помоћно средство за лечење запаљења дисајних путева. Фармацеутска индустрија такође производи сирупе чијим је средствима за искашљавање додат мед, а пракса је и да се у случајевима назеба заједно са другим намирницама и лековима узима и мед размућен у млеку, са соком од лимуна или топлим чајем.

Превентивно деловање

"Народној медицини било је одувек познато да мед благо делује као средство за регулисање столице. Руска народна пословица каже: „Мед је најбољи друг желуца”. Сматра се да мед одлично делује против затвора. Савремена литература о исхрани такође указује да је мед од повољног утицаја на процес варења и да глукоза директно прелази у крв за разлику од шећера који се претходно разлаже. Сматра се да делује и против затвора, а такође на стварање и желудачног сока. Мед утиче и на регулисање желудачне киселине. Осим тога мед брже и лакше прелази у крв него обичан шећер. Поред тога што узимање меда преко уста нормализује перисталтику црева и отклања затвор, то даје основу за примену меда и у својству помоћног средства за лечење хемороида", каже за Магазин нутрициониста Ана Тодоровић.

Теже је, према њеним речима, утврдити повољна дејства меда на јетру.

"Благотворно деловање меда објашњава се његовим хемијско-биолошким својствима и високом садржином глукозе. Овим се повећавају резерве гликогена у јетри и појачавају функције овог веома важног органа. У јетри се са храном узети шећер, уколико одмах не би био потребан, нагомилава као гликоген. У експериментима са животињама показало се, да се, после узимања меда у јетри налази знатно више гликогена, него после употребе исте количине шећера. Такође, резултати многобројних испитивања потврђују да ако се једе мед, шећер у крви опадне како код здравог тако и код већине дијабетичара. За то тешко да има друго објашњење него да у меду мора имати материја које омогућавају да се шећер лакше пробави", каже наша саговорница.

Код срчаних болесника препоручује се мед у умереној количини, мешан са наром, који садржи витамин Ц. Мед је нарочито користан када се ради о назебу, а најбољи је липов мед јер појачава знојење.

Лечење болести

Мед се препоручује као дијететско лековито средство против обољења јетре. Најбоље је да се количине угљених хидрата, потребне за попуњавање резерви гликогена у јетри и ради обављања њених детоксикационих функција узимају преко меда. Доказано је да глукоза, која је основни састојак меда, не представља само хранљиву материју ћелијског ткива, већ повећава и резерву гликогена у јетри, а уједно побољшава процес метаболизма у ткиву. Јетра има функцију у неутрализовању бактеријелних и других токсина. Гликоген појачава ову функцију јетре и тиме њену већу отпорност према инфективним болестима. У прилог томе забележено је, наводи наша саговорница, више случајева успешног лечења хепатитиса медом.

И у лечењу нервних болести многи аутори меду приписују лековита својства. Препоручује се узимање чаше воде са медом пред спавање, што обезбеђује добар сан. Код несанице се саветује пре спавања да се узме по једна кашика меда. Још је боље помешати мед са нешто јабучног сирћета. Уколико истог нема, мед треба растворити у топлој води или неком од чајева за умирење.

Лечење рана и обољења коже и слузокоже пчелињим медом има хиљадугодишњу историју. Већина лековитих препарата које је човек у прошлости примењивао за лечење рана, кожних обољења и опекотина, садржала мед. Мед користи и у разним случајевима лаких повреда коже, изванредан је у зарашћивању рана, било да су то механички отворене посекотине, чиреви или опекотине. Ако се инхалира 10 одсто раствор меда, према руским огледима и ранијим искуствима, мед делује не само на слузницу носа и грла, већ такође и на алвеоле плућа кроз које доспева у крв. На тај начин се уништавају бактерије у дисајним органима и уклањају сметње за дисање.

За лечење оболелих горњих дисајних путева, фарингитиса, ларингитиса и синузитиса препоручују се аеросолне и парне инхалације медом. Оне се могу применити и у домаћим условима. 

Мед се може корисно употребити у неких врстама запаљења очију. За ово су знали стари Египћани. У сваком случају кад се ради о очима, треба консултовати лекара специјалисту.

У току цветања разних биљака, јавља се код неких особа поленска грозница, јер се свуда око нас у то време налази много цветног праха у ваздуху. Ми удишемо тај полен и он иритира наше дисајне органе. Као најбоља превентива па и лек, у многим случајевима, одлично помаже конзумација природног цветног меда из непосредне околине. Са овим треба почети на неколико недеља пре појаве полена да би се особе привикле на полен који ће тек доћи.

У медицинској козметици мед је такође нашао примену. У циљу очувања и побољшања тена препоручују се медне маске, које се справљају од чистог меда у једнаким деловима са жуманцем и киселом павлаком. Све ово се добро смеша и чврстим тампоном вате лице се премазује. После 15-20 минута маска се млаком водом скида, лице се осуши и напраши пудером. Има и других рецепата у сличним комбинацијама, или исто ово са додатком глицерина и других материја.

Ограничења употребе меда као лека

Кад год се мед користи као лековито средство морају се имати у виду два главна ограничења у његовој примени: преосетљивост на мед и шећерна болест.

"Ова ограничења, као и неопходност тачне дијагнозе и избора одговарајућег лека и метода лечења, захтевају лекарску интервенцију и контролу. Самолечење чак и безопасним и опште приступачним средствима какво је мед, може довести до неочекивано опасних последица како услед погрешног поступка, тако и услед неоправдане пасивности. Код неких особа испољава се извесна врста алергије и грчева у стомаку после употребе меда. То се нарочито јавља ако је мед узет без воде, на празан стомак. У тежим случајевима, нарочито код деце, може се јавити врста копривњаче. Слично је и када се ради о алергији према неким другим производима. Код појаве грчева, најбоље је узети мед, са другом храном или са више воде. Сигурно је да ће се сваки лекар сложити да је мед изванредан извор енергије за оболели организам, а енергија је база за борбу против слабљења организма. Нико неће погрешити ако мед буде употребљавао редовно, јер је то најбоља и најчистија храна и сигурно је да ће допринети да нам организам остане здрав и дуговечан", наводи Тодоровић.

Нутритивни састав

 Мед садржи одређен постотак воде 18 одсто, а инвертних шећера од 72 до 78 одсто. Богат је гвожђем, калцијумом, калијумом, магнезијумом, натријумом. Беланчевине и азотне материје су присутне у малим количинама, али су битне за људски организам, као и мноштво витамина Б1, Б2, Б6, Б3, ПП, Ц,  А, К и Е.

МАТИЧНИ МЛЕЧ је такозвани  еликсир живота, Веома је богат органским материјама, витаминима, макро и микроелементима, ензимима, хормонима, амино киселинама. Многи научници, лекари, нутриционисти сматрају да на планети не постоји комплекснија органска материја од матичне млечи битнија за правилан развој и функционисање организма човека. 

ПОЛЕН, још једна јако лековита супстанца. Полен заправо представља мала, голим оком невидљива зрнца која се налазе у прашнику при основи тучка цвета.Садржи целулозу, киселинске фракције, липиде, протеине и пектине, као и беланчевине, угљене хидрате, витамине, ензиме.

ПРОПОЛИС, је смоласта материја сјајне тамножуте до мркозелене боје. Мирис и остала хемијска својства зависе од порекла самог прополиса односно врсте самог дрвећа одакле су га пчеле унеле. Садржи око 50 одсто биљних смола, 30 одсто воска, 10 одсто етарских уља, 5 одсто цветног праха.