​Изнедрила у плејади славних и патријарха

Има ли ишта лепше него да се једна школа, у овом случају гимназија „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду, може подичити не само богатим летописом, већ и ђацима који су у њој стицали знање. Основана 1810. као српска велика православна гимнaзија, школа је за све ове деценије, па и векове променила 12 имена. Од Петроварадинске рождествено-богородичне гимназије латинско-словенске до ове данашње хиљаде ђака корачало је њеним ходницима и седело у њеним клупама.

Архитекта Војислав Девић и издавач „Стратег пројект” сачинили су веома интересантну мапу, пре би се рекло водич, већ на почетку подсетивши да је, захваљујући баш овој школи, 1864. из Пеште у Нови Сад пресељена Матица српска.

– Да се није преселила Матица српска, не би се основао универзитет, а да се он није основао, не би било ни учених људи, као ни убрзаног урбаног, културног, политичког и привредног развоја града – приметио је Девић. – Из најстарије гимназије произишло је 47 академика, 12 православних владика, два митрополита, поглавари СПЦ, као и много знаменитих личности из природних и друштвених наука, спорта, политике, дипломатије. У школи је 1867/1868. одржан први испит зрелости у Срба. Приликом бомбардовања Новог Сада и Петроварадинске тврђаве, 12. јула 1849. зграда гимназије и читав инвентар су изгорели.

Пролазила је гимназија кроз разне буне, светске ратове, кризе и нападе, али увек je опстајала. Било је тако у Aустроугарској монархији, под домаћим краљевима и династијама и у време комунизма. Упркос свим препрекама, искушењима и одузетој имовини, остајала је светионик српског класичног образовања. Успевала је то дипломатским решењима, и уз помоћ мудрих и образованих људи, међу којима су били професори, задужбинари, мали и велики дародавци. Издвајају се Сава Вуковић, Сава Поповић Текелија, барон Милош Бајић, Васил Јовановић Чича и плејада других.

– Кад помињемо академике и знамените личности, некадашње гимназијалце, увек ћемо се радо сећати Ђуре Даничића, Лазе Костића, Михаила Политa  Десанчића, Радивоја Кашанина, Младена Лесковца, Бошка Петровића, Александра Тишме, Берислава Берића, Ђорђа Ђукића, Олге Хаџић, Александра Ивића – каже саговорник „Магазина”. – Ђаци гимназије у Улици златне греде били су и многи епископи и митрополити СПЦ, међу којима и садашњи патријарх Порфирије.

На образовно-културној мапи Новог Сада, Војводине, Србије и шире школа је увек била отворена за ђаке, жељне новог знања. Тако је у 18. веку специфичан предмет био поетика, у 19. веку етика и поезија, у 20. хигијена, социологија, астрономија, ликовна уметност, техничко образовање, предвојничка обука, а у 21. веку информатика и грађанско васпитање. Понос школе је и библиотека, отворена 1822, али с природњачком збирком изгорела 1849. приликом бомбардовања Новог Сада. И касније су је често пљачкали: за време Првог светског рата само из професорске библиотеке однето је 2.500 књига. Поново се дигла из пепела 1927. године, али је дошао Други светски рат кад је из школске библиотеке нестало око 20.000 књига.

Елитно, свеобухватно, темељито образовање омогућило је ђацима да постану водеће личности и академици у природним и друштвеним наукама, у православној хијерархији владике, митрополити и патријарси, у политици председници партија и скупштина, али пре свега образовани стручњаци и добри домаћини. Славу су јој пронели и ђаци који су се уписали и дипломирали на престижним универзитетима Европе, Америке и света.

Њени ђаци су имали и велике успехе у научним, уметничким и спортским дисциплинама, освајајући, од 1991. до 2015. године, мноштво златних, сребрних и бронзаних медаља. Момчило Тапавица, матурант гимназије, доцније српски архитекта, као једини јужни Словен, био је учесник првих обновљених Олимпијских игара 1896. у Атини, где је освојио треће место у тенису. Запажене успехе имали су и Никола Стефановић у скул веслању, као и Мушко атлетичарско друштво „Змај”.

ПРЕТУКЛИ ВЛАДИКУ

Владика бачки др Иринеј (Ћирић), студент Духовне академије у Москви, који је докторирао на Филозофском факултету у Бечу, после Другог светског рата притворен је и претучен. Био је ђак Велике српске православне новосадске гимназије. Школу је похађао и академик Младен Лесковац, српски песник, есејиста, књижевни критичар, управник библиотеке Матице српске. Међу знаменитим ђацима су и Радивој Кашанин, српски математичар и члан САНУ, као и Светислав Марић, филозоф и историчар културе, који је био и професор у овој гимназији.