Највеће светске пљачке
Глумац Пирс Броснан у овој серији (РТС 1, 22.00) дочараће нам најфасцинантније и највештије криминалце у историји подземља
Један од најомиљенијих Џејмс Бондова, глумац Пирс Броснан домаћин је документарно-игране серије „Највеће светске пљачке”, која се приказује од вечерас на РТС 1 од 22.00.
Ова динамична серија, управо у стилу агента 007, приказује неке од најкомпликованијих и најфасцинантнијих пљачки, које су захтевале врхунске вештине криминалаца, али и полиције.
Елитна екипа лопова након 27 месеци планирања успешно проваљује у трезор Светског центра за дијаманте у Антверпену, дотад сматраног неосвојивим. Двојица вештих крадљиваца специјализованих за хотеле упадају у њујоршки „Пјер” остварујући пут до стотине приватних сефова. Екипа кроз тунел улази у лондонску банку „Лојдс”, али радио-аматер случајно чује њихов разговор. Мафијаши пљачакју аеродром ЏФК. Реч је о догађају који је инспирисао Мартина Скорсезеа да сними филм „Добри момци”, у којем су улоге оствариле легенде Холивуда, Реј Лиота и Роберт де Ниро. Низ узбудљивих прича о највећим светским пљачкама биће приказан у осам епизода серије.
Да подсетимо, Пирс Броснан рођен је 16. маја 1953. у Навану, у округу Мид у Ирској. Свестрани је глумац, продуцент и активиста за заштиту животне средине. Очарао је публику широм света својим углађеним држањем, убедљивим наступима и култним улогама на филму, телевизији и у позоришту. Најпознатији је по улогама тајног агента Џејмса Бонда у филмовима „Златно око”, „Сутра не умире никад”, „Свет није довољан” и „Умри други дан”.
Броснанов пут до славе започео је скромним пореклом. Након што је на неки начин остао сироче, јер га је отац напустио кад је још био беба, а мајка се трбухом за крухом преселила у Лондон, његово васпитавање и одгајање било је препуштено рођацима. Осврнуо се на овај период свог живота: „Детињство ми је било прилично самотњачко. Бити ирски католик педесетих година и бити у браку који није постојао, мојој мајци је тешко пало. Била је веома храбра. Подузела је храбре кораке да оде и буде медицинска сестра у Енглеској. У основи желела је бољи живот за себе и мене.” Током адолесцентских дана пратио га је пејоративан надимак Ирац. „Британци имају диван начин да вам то дочарају, а ја сам имао дубок осећај да сам аутсајдер.”
Током младости у енглеској престоници, Броснан је открио своју страст према глуми и похађао је драмски центар како би усавршио занат. Био је веома даровит и за сликање, па се једно време бавио и комерцијалном илустрацијом у уметничкој школи „Сент Мартен”.
„Кад сам пронашао глуму или када је мене глума пронашла, то је било ослобођење. То је била одскочна даска у други живот, удаљен од оног који сам имао”, рекао је једном приликом Броснан.
Седамдесетих година Броснан је започео своју глумачку каријеру у позоришту, где је добио прва признања. Телевизијска публика га памти по улогама у популарним серијама, а свакако највећу славу му је донела детективска серија „Ремингтон Стил”.
Међутим, управо је његова интерпретација легендарног британског шпијуна Џејмса Бонда учврстила Броснанов статус холивудске звезде. Броснан је чувеном агенту 007 удахнуо харизму, духовитост и модерну интерпретацију класичног лика.
Након Бонда, Броснан је показао своју свестраност у различитим филмским жанровима. Показао је своје комичарске таленте у филмовима попут „Госпођа Даутфајер” (1993) заједно са Робином Вилијамсом и истражио свој драмски распон у филмовима као што су „Афера Томаса Крауна” (1999) и „Матадор” (2005).
Поред свог доприноса забави, Броснан је такође ватрени еколог и хуманитарац. Активно је био укључен у еколошке циљеве и дао је свој глас кампањама које се залажу за очување животне средине, али и борби против сиде, нуклеарног оружја, изградње постројења течног природног гаса... Заговорник је и истополних бракова.
Најзанимљивије је да је наставио да се бави сликањем, често између два сета. Прикупљао је новац за добротворне сврхе продајом својих слика. „Увек сам желео да будем уметник, сликар”, изјаснио се Броснан. Вратио се сликарском платну крајем осамдесетих година, током болести своје прве жене, јер му је то била, како је рекао, терапија. Узори су му Пикасо, Матис, Бонард и Кандински.
Зараду од продаје уметничких дела донирао је „еколошким, дечјим и женским добротворним установама”. Од смрти своје прве супруге Касандре Харис, Броснан је био заговорник подизања свести о раку. Нажалост, и ћерка Шарлота је такође преминула од рака јајника.
