Кожа једна, болести много
Понекад је тешко, али не и немогуће направити разлику између екцема, псоријазе или дерматитиса, признају и специјалисти за кожне болести
И они без лекарске дипломе склони су да олако поставе „дијагнозу” готово сваке промене на кожи, црвенила, ране, красте, праћене сврабом, сувоћом…Уосталом многе кожне болести личе једна на другу, па се поставља питање како и сами специјалисти разликују обољења.
– Тешко је, али не и немогуће разликовати псоријазу, екцем и дерматитис – спремно одговара примаријус др Горана Исаиловић, дерматолог.
Зато читаоцима „Магазина” објашњава основне карактеристике и начин лечења ова три обољења.
Псоријаза под контролом
За псоријазу коју у народу називају љускавица, карактеристична је појава љуски на кожи и обично не сврби много. То је генетска, наследна болест. У 17 одсто случајева када један од родитеља има псоријазу наследиће је потомак или у 60 одсто ако болест имају оба родитеља. Ген за псоријазу има око десет одсто становника, али се болест, на срећу, испољи код два процента тих особа.
Обична псоријаза углавном се појављује на лактовима, коленима, шакама, кожи главе, ноктима, ушима. Постоје облици псоријазе који захватају препоне, пазух, гениталну регију. Познати су и видови који доносе промене раширене по читавој кожи у облику географске карте или у виду капљица као и промена величине новчића по читавом телу. У најтежим случајевима захваћени су и зглобови.
– У неким случајевима псоријаза се јавља на табанима и длановима и тада веома личи на екцем. Постоје и облици с појавом гнојаница (пустула) који се називају пустулозна псоријаза. У тежим облицима може захватити читаву кожу и тада је то еритродермија. Најтежи облици псоријазе данас се лече и код нас биолошким лековима, који су веома скупи, али ефикасни. Прописују се на терет здравственог осигурања – каже др Горана Исаиловић.
Она подсећа да ова болест није заразна, као и да се не може излечити, али оболелом се у великој мери може помоћи такозваним „закључавањем” гена – упркос постојању гена, неће доћи до испољавања болести на кожи.
Али постоје и супротне ситуације: ген често умеју да „откључају” стрес, бактеријска, вирусна или гљивична инфекција.
– Често се среће облик себопсоријазе где је окидач за „откључавање” гена једна гљивица, која изазива себороични дерматитис на кожи лица, тела и скалпа (поглавина) и често се виђа на обрвама и трепавицама, спољном ушном каналу, а уз то, изразита је појава перути. Сви ови симптоми знатно се ублажавају препаратима за лечење гљивица – објашњава докторка Исаиловић.
Она подсећа и да исхрана такође има велики значај у превенцији испољавања псоријазе. Тако, на пример, Ескими, који се хране сировом рибом северних мора – с омега 3 масним киселинама, немају испољену псоријазу иако могу имати гене за псоријазу. Није пожељна исхрана с високим садржајем шећера и масти, белог брашна, белог кромпира, свињетине, црвеног меса, глутена, парадајза и патлиџана. Особе које имају проблеме с псоријазом треба да избегавају соју и енергетска пића.
Блажи случајеви псоријазе могу да се лече локално, употребом кортизонских препарата на биљној бази и катрана или деривата витамина Де (калципотриол). Помаже и сунчање, фототерапија.
Неки лекови погоршавају псоријазу или доводе до њене појаве и то су, по речима наше саговорнице, лекови из групе бета-блокатора, неке таблете за повишени притисак, стероиди.
Екцеми и контактни дерматитиси
Екцем, кожа која „кључа”, представља широку палету болести. Може да се говори прво о такозваном конституционалном екцему који се јавља око 40. дана по рођењу беба па се зато у народу и назива фирцигер или дечји екцем на образима, а затим се сели на прегибе руку, ногу и врата. Карактерише га изразита сувоћа коже и свраб. Кожне промене временом постају блаже. Основа терапије је у што мање прања коже и што више мазања одговарајућим препаратима и до 14 пута недељно.
Поред ових кожних обољења која су условљена наслеђем, постоје и болести коже из групе екцема које узрокују агенси из спољне средине. То су такозвани контактни дерматитиси, који могу бити алергијски или иритантни, токсични. Код првих, алергијских најважније је да се утврди узрок, односно алерген који доводи до настанка болести. За то се користе такозвани печ тестови или епикутани, специјални фластери који се лепе на леђа и скидају после 48 сати. Уколико је тест позитиван, терапија се састоји у спречавању контакта с тим алергеном.
Код контактног иритантног дерматитиса до промена на кожи долази када се кожа дуго излаже иритансима као што су детерџенти, разна средства за чишћење. Пример су „изгужвани” прсти код радница које стално квасе руке, али ова појава није ретка ни код домаћица, жена које не носе рукавице, а руке излажу иритантним детерџентима и препаратима за отклањање флека, каменца. Терапија се састоји у нези и заштити коже, уз што мање прања и мазања заштитним кремама и ношење памучних рукавица, преко којих се навуку ПВЦ.
