Говор лица и тела

 „Налепљени” осмех, који се појављује брзо, фиксира и не шири до очију јесте осмех на силу и углавном открива потиснуто незадовољство или неку врсту присилног договора. Када се при осмеху вилица спушта ниже него што је природно, реч је о лажном и увежбаном, вештачком осмеху. Када се неко смеје стиснутих усана, има тајну или прикривена осећања... Осмех је велики део говора лица. Опште је правило које треба знати: прави осмеси су симетрични и стварају наборе око очију и уста, док се лажни своде на покрете усана.

Ово у поглављу „Уста” пише Драго Вулиновић, новинар, публициста и винар, у својој седмој књизи „Невербално понашање”.

Гест изражава идеју и осећање

Разумевање покрета тела, а то значи и очију, усана, главе, као и држања – тема је његових вишегодишњих истраживања, инспирисаних посматрањем једног кловна који је опонашао покрете људи. Заснована су на проучавањима медицине, психологије, лингвистике, антропологије, друштвених и спортских наука, као и терапије плесним покретима. Гест је, каже, покрет који изражава или наглашава идеју, осећање или став. Чак је у области криминологије истраживање покрета помогло да се идентификују преваре.

„Свако од нас је рођењем добио животну партитуру спонтаних кретњи и израза и ако од њих не одступа и још препозна језик покрета других, биће здрав и препознат у средини у којој живи. Ако неко хоће да буде присутан у јавном животу, треба да ради више на себи и култури покрета. Одлучио сам да напишем књигу која ће и једнима и другима бити користан водич. За културу понашања је свакако потребан тренинг”, рекао је аутор на промоцији књиге.

Како каже, руке и лице прилично су поуздани показатељ расположења и осећања. На пример, намрштено лице, стиснуте песнице на прекрштеним рукама, уз прекрштене ноге, указују на опирање и непријатељско понашање. Само укрштене руке и ноге на одбрамбено понашање. Држање пића испред тела обема рукама указује на нервозу или баријеру у непознатом друштву, баш као и подешавање манжетне, каиша за сат и кравате или као торбица коју жена држи испред тела. Руке иза леђа с обухваћеним зглобом одлика су ауторитета какав испољавају официри, наставници, полицајци. Шака једне руке преко тела док хвата другу код жене указује на недостатак самопоуздања и прозивање подршке. „Прстохват” палца и кажипрста у слово „о” често наглашава да је нешто „океј”, то јест добро.

„Глава је веома значајна у говору тела. Када вам неко споро клима главом, што је знак слушања, то може бити и лажни сигнал и зато се тада фокусирајте на очи да бисте видели о чему је реч. Када људи слушају активно и одговорно, то се види по томе што очи остају усредсређене на очи саговорника. Брзо климање главом је пожуривање саговорника и нестрпљење. Уздигнута глава с изражено подигнутом брадом знак је отпорности, поноса и отпора.”

Када је реч о очима, Вулиновић закључује да гледање улево указује на креирање и измишљање, рецимо у причању приче детету, али често и на лагање, док гледање удесно на подсећање на чињенице у причи.

Директан контакт очима генерално се сматра знаком искрености, међутим, увежбани преваранти знају да лажирају сигнал, каже. Директан контакт очима често је и знак привлачности, интересовања за неког, на шта указује и ширење очију, а раширене зенице често указују на сексуалну привлачност. „Код жена посебно проширене очи имају тенденцију да повећају привлачност, док трљање очију код оба пола може да укаже на узнемиреност или досађивање. Често трептање наговештава узбуђење, намигивање заједничку шалу или тајну, а у многим ситуацијама више је од пољупца у образ”, истиче.

Како на крају саветује, почетак рада на невербалном изразу је „штимовање” тела у складу с личним идентитетом. Данас је ретко у урбаним срединама срести човека који живи у хармонији духа и тела, у складу с духом свог времена. А то је предуслов здравља. Страх и стрес криве кичму, изазивају спазам мишића и успоравају покрете. Одређене зоне тела су повезане с изражавањем осећања, а блокиране емоције стварају блокиране покрете, рекао је Вулиновић.

Његов савет је и да када добијете критику на своје понашање, прво осмотрите особу која вам је упућује и њен говор, јер је критика често прикривена жеља за доминацијом.

Аутор је истраживао и древно источњачко учење о промени енергија Ји ђинг и на основу њега развио систем вежби чији је циљ да нам врати урођену спонтаност. „Ји ђинг је и наше шумадијско коло, три корака десно, три лево, то је склад”, наводи. Међу вежбама су босоного ходање на песку које масира рефлексне зоне на стопалима и појачава свест о вертикалном држању, као и трчање једних поред других без контаката, затворених очију, које ослобађа од страха. Ове вежбе примењивао је у својим радионицама за јавне наступе и сценски покрет, као и током припрема такмичарки за титулу „Мис Србије”.

Грицкање ноктију и напућене усне

Грицкање ноктију је унутрашња агресија која се јавља из страха, фрустрације или потискивања неког понашања. У многим случајевима временом постаје утешна навика, стална спољна презентација стреса и треба се суочити с њим. Напућене усне могу да указују на одлагање речи, али и на узнемиреност, чак и на суздржавање од плача.

Пинокио у нама

Додиривање носа прстима у току говора може да има за циљ и благо украшавање приче или измишљање. „Дечја прича о Пинокију, дрвеној лутки-дечаку чији нос расте кад би лагао, одражава дугогодишње асоцијације у нама између носа и изношења лажи.”