Дан када је Стојадин био у пустињи

На дан Конгреса Самоуправљача Југославије, са платоа испред општине у Крагујевцу, 14. фебруара 1975. експедиција од 11 људи и пет нових, црвених Стојадина, свечано је кренула на пут у трајању од 45 дана и дужине преко 11 хиљада километара и то кроз беспућа Нубијске пустиње, савана, камењара, трновитих предела, мочвара... Оваквом авантуром не може се похвалити ниједан други произвођач аутомобила до дана данашњег - иако је данас сасвим нормално да се овакве туре пролазе бициклом, балоном и другим необичним превозним средствима.

Експедицију је организовала Застава, уз подршку рафинерије уља Модрича, Тигра из Пирота, али и других, мањих предузећа која су учествовала у припреми, преносе медији уз наводе да је дизајн аутомобила и лого експедиције радио тада познати дизајнер и цртач стрипова Веселин Средановић.

У небероватној експедијицији и подухвату за то време учествовали су Бранимир Перић Џо, Милан Ракочевић, Гинка Милинковић, Слободан Николић и Миодраг Барлов, Јожа Влаховић, Братислав Грбић, Бранко Балетић, Душан Секулић, Миољуб Јелесијевић, Богдан Шеклер и, наравно - пет нових, црвених ЗАСТАВА 101 - четири са украсним налепницама КГ-508-53/54/56/57 и без задњих седишта, и једна у пуном фабричком сјају - КГ-508-55 са надимком „Салонац” како су је чланови експедиције од милоште назвали.

Експедиција је прошла кроз: Грчку, Египат, Судан, Кенију, Уганду и Танзанију.

Цео подухват делује још невероватније ако се уместо држава, поброје градови и стајалишта на рути: Крагујевац, Скопље, Ђевђелија, Атина, Пиреј, Патрас, Александрија, Каиро, Кена, Луксор, Асуан, Језеро Насер, Вади Халфа, станица број 6. у пустињи, Абу Хамед, Ел Шереик, Бербер, Атабара, Сенди, Картум, Кости, Малакал, Конгор, Малек, Бор, Џуба, Торит, Капета, Локичокио, Лодвар, Китале, Елдорет и Накуру (на самом Екватору), Најроби, Наманга Аруха, Моси, Марангу, Момбаса и на крају, врх Џилмас поинт на Килиманџару.