Зашто не треба одлагати очинство
Савремени начин живота, продужено образовање, каријерни циљеви и економска неизвесност све чешће доводе до тога да се људи одлучују за родитељство у све познијим годинама. Иако медицина данас нуди више могућности него икада – од вантелесне оплодње до замрзавања јајних ћелија – питање идеалног тренутка за постати родитељ остаје сложено. Одлагање родитељства може донети зрелост, стабилност и боље материјалне услове, али носи и одређене ризике по здравље и благостање како родитеља, тако и деце.
Одлагање родитељства може имати различите последице како за родитеље, тако и за децу. Осим што и жене и мушкарци могу доживети смањење плодности са годинама, старији родитељи могу имати мање енергије за свакодневне захтеве родитељства.
Старије мајке, такође, имају већи ризик од компликација у току трудноће и порођаја, као што су гестацијски дијабетес или хипертензија.
Деца старијих родитеља могу се суочити са психолошким притиском ако њихови родитељи доживе здравствене проблеме или умру док су они још млади.
Ови ризици не значе да касно родитељство не може бити испуњавајуће или успешно, али је важно бити свестан потенцијалних изазова како би се доносиле информисане одлуке.
Поред свега овога, научници су недавно установили да деца рођена од старијих очева могу имати већи ризик од менталних болести и кашњења у развоју.
И мушкарци имају биолошки сат
Плодност опада са годинама, а вероватноћа да потомство има аутизам, шизофренију и леукемију, расте са стaрошћу очева.
Познато је да одлагање очинства може да носи ризике по децу, али до сада се није помињала старост очева. Вантелесна оплодња се не нуди женама старијим од 42 године, али не постоји договорена дефиниција „старих” када су очеви у питању.
Мада има много примера, поготово у последње време, да стари, успешни и познати очеви добијају децу у позним годинама, истраживачи су се фокусирали на то како старост мушкарца негативно утиче на квалитет сперме.
Велики систематски преглед објављен 2015. године, у којем је анализирано 90 одвојених студија у којима је учествовало више од 90.000 субјеката, установио је да је старост мушкарца негативно утицала изглед сперме, кретање сперматозоида и њихово оштећење.
Доказано је и да је код старијих мушкараца већа вероватноћа да ће се завршити спонтаним побачајем или превременим порођајем.
Старији очеви су, такође, имали већу вероватноћу да имају децу са урођеним манама као што су расцеп усне или рупа у дијафрагми, а шансе се повећавају са сваком годином старости оца.
Неки канцери код деце, такође, постају учесталији што су очеви старији. Студија матичног регистра рођења готово 2 милиона деце у Данској, показала је да се обољевање од одређене врсте леукемије у детињству повећава за 13 одсто на сваких пет година старости очева. Ризик од рака мозга и рака дојке, такође, повишен је код особа рођених код старијих очева.
Ментални поремећаји деце старијих очева
Постоје и неуролошке последице старости очева. Међу децом очева који су имали више од 40 година на њиховом рођењу, постоји готово шест пута већа инциденца аутизма, него код оних чији су очеви имали мање од 30 година, показује једна студија.
Бебе рођене код очева старијих од 50 година суочавају се са до петоструко повећаним ризиком од шизофреније. Опсесивно компулсивни поремећај, АДХД, биполарни поремећај – сви су вероватнији, показују истраживања, ако је отац старији.
Зашто се то догађа, када је све више старијих очева у вестима? Зар Мик Џегер није добио дете са 73 године, Роберт Де Ниро са 79 и Ал Паћино са 83 године? Зар се сперма не обнавља свака 74 дана?
Много тога зависи од чињенице да се жена рађа са свим јајним која ће икада имати и да до средине тридесетих, оне почињу да се кваре. У педесетој години живота, жена се суочава са потпуним гашењем своје репродуктивне способности.
То не важи за мушкарце, који су у стању да се размножавају до краја живота. Међутим, истраживања сада показују да што дуже фабрика сперме ради, већа је вероватно да ће грешке бити уведене током процеса производње.
Што је човек старији, то ће више пута његове сперматогене матичне ћелије бити реплициране. Процењено је да ће сперма коју је произвео 25-годишњак бити подвргнута 350 репликација, док ће сперма 45-годишњака имати 750. Свака репликација ствара више могућности за грешку. Што значи да ће деца старијих мушкараца вероватно имати више генетских мутација од оних која су рођена млађим очевима.
А пошто сада може да се види и који хромозом потиче од ког родитеља, зна се да око 80 процената ових „де ново” мутација долази од оца, било млађег или старијег.
Мушкарци производе огроман број сперматозоида – око 2.000 са сваким откуцајима срца. То је неколико милиона дневно.
Проблеми се, међутим, гомилају како човек стари. Матичне ћелије добијају више мутација. Изложеност загађењу у животној средини, узрокује оксидативни стрес и штету. Ове ствари, али и још много тога, могу деловати на бебе старијих очева.
