Шта лечи Бах, а у ком случају треба да слушате Вердија
Музика ублажава депресију и релаксира, подстиче имагинацију и иницијативу, јача вољу, делује попут аналгетика, снижава крвни притисак, отклања стрес, даје самопоуздање и хармонизује целокупан организам.
Музикотерапија је јефтин и моћан лек, савезник доброг здравља ио лепо расположења. Иако не постој ијединствена музика која лечи, као најбоља показала се класична.
Музикотерапија једна је од научних дисциплина психијатрије, заснована на примени психотерапијских техника у сврху лечења. Заснована је на скупу метода у којима звук, који производи музика, служе као основно средство успостављања комуникације са пацијентом, и код њега остварују душевно благостање и ослобађају га психичких тегоба. Основна претпоставка од које се полази када се говори о примени музикотерапије је та да музика има директан утицај на људски ум, расположење, карактер и здравље, зато је заузет научни став- да савремену праксу музикотерапије треба засновати на премисама: све особе су исконски музикалне, музикалност је укорењена у нашем мозгу и да на музикалност не утичу тешке неуролошке повреде и оштећења.
У пракси није дефинисана универзална терапијска музика, већ се њен одабир врши у зависности од терапијског циља или фазе терапије. Како је доказано да је музика средство које служи у комуникацији међу живим бићима, главна суштина музикотерапије лежи у односу музикотерапеут-пацијент, јери носи потенцијал за успешно изазивање терапијске промене и тиме ефеката лечења.
Као и лекови, музика мора да се конзумира најмање два пута дневно седам до дванаест дана како би се постигли трајни резултати. Џез музичар Стенли Џордан, такође је поборник музикотерапије. Он је истраживао како музика може да побољша самопоуздање и социјалне односе међу људима. Као део своје иницијативе у оквиру музичке терапије Стенли редовно наступа у болницама и домовима за немоћне. У неким земљама Европске уније постоји чак и закон о музикотерапији.
Према Питагори, однос човека и музике одраз је хармоније која влада у свемиру. Бројне научне студије доказале су да музикотерапија утиче на развој психомоторних способности, да позитивно делује на слух и концентрацију, помаже усвајање социјалних вештина, подстиче развој деце са церебралном парализом…
А ево како и шта лече одрежене ноте. На пример Јохан Себастијан Бах је компоновао музику која је добра као терапија за снижавање високог крвног притиска. Вердијеве ноте могу да помогну у лечењу мигрене, Вивалдијеве помажу у лечењу епилепсије.
Моцарт је препорука за мушкарце са еректилном дисфункцијом, а Дворжака треба да слушају особе са хипотензијом. Брамс погодује астматичарима, Чајковски и Нофлер особама које имају комбинацију срчане слабости, хипертензије и повишеног холестерола.
