Покрет је незамењив лек

Када је после трећег порођаја осетила да јој је кожа постала тесна, Андреа Ристић одлучила је да узме ствар у своје руке. У њеном случају – то је био тег. Почела је интензивно да вежба, да би помогла себи да се психички растерети и разбистри мисли. Четири године касније, она каже да не воли кад јој дан прође без вежбања.

„Свако може да издвоји сат времена да вежба и уради нешто корисно за своје физичко и ментално здравље.

Мајка сам две девојчице и једног дечака. Радим осам сати дневно и најсрећнија сам када, и поред толико обавеза, стигнем и на тренинг. Цео живот сам се бавила спортом, тренирала сам кошарку, пливање, рукомет… Чак сам 2016. године ишла на такмичење у кросфиту. Моје тело је било јако и то ми је помогло у многим захтевним животним ситуацијама”, прича Андреа за „Магазин” и признаје како је када прави паузу у вежбању брзо савладају мрзовољност и тромост и тада осети велики пад енергије.

Поручује да тело памти и када се навикне на спортске активности – једноставно „тражи” још.

„Ако радите стресан посао или сте нерасположени, спорт је решење. Уз то иде и обликовање тела, што је додатни плус. Себе сам пронашла у теретани, немам личног тренера, све радим сама и спорт је мој лек. Важна је само јака жеља да ствари крену добрим смером”, искрена је наша саговорница.

Њено искуство потврђују и научна истраживања, али и клиничка пракса, који наводе да бављење спортом може деловати не само превентивно, већ може и да коригује одређена здравствена стања и болести.

Спорт као терапија

Наиме, како се могло чути на Европском фитнес конгресу одржаном крајем године у Београду, физичка активност, било да је рекреативна или спортска, зависно од интензитета или учесталости, може да има терапијски ефекат попут кинезитерапије, чак и да буде ефикаснија захваљујући већем броју покрета, прогресији напора и спортској мотивацији. Тако рецимо, код деце се некад јавља деформитет грудног коша, у виду удубљене грудне кости. У савременој медицини решење је операција. Међутим, у пракси се показало да роњење на дах и подводни хокеј значајно коригују ово стање.

Колико је спорт заправо и терапеутска, а не само такмичарска дисциплина на том научном скупу објаснио је доцент др Душко Спасовски који ради на Институту за ортопедију „Бањица” у Београду, у Служби за дечју ортопедију и трауматологију, аутор 49 научних радова. Случај младе спортисткиње Вилме Рудолф овај лекар радо наводи као најпознатији пример како бављење спортом може да доведе до излечења, али и врхунског спортског резултата.

 „Вилма је олимпијска шампионка из Рима у трчању на 100 и 200 метара и у штафети 4 пута 100 метара. Имала је до своје пете године пнеумонију, шарлах и дечју парализу проузроковану полио вирусом праћену оштећењем бројних мишића на телу. Лечила се терапијом интензивног свакодневног кретања и то је на крају прерасло у трчање. Имала је упадљиву технику трчања, зато што није до краја могла да испружи колена, али је успела да се рехабилитује уз спорт, јер је много вежбала. Она је успела, између осталог, јер је била силно мотивисана”, објаснио је за Танјуг др Спасовски.

 Зато овај лекар истиче да физичка активност доприноси побољшању општег здравственог стања и смањеном ризику од срчаних болести, можданог удара, хипертензије, дијабетеса типа два, деменције, депресије, анксиозности и низа карцинома.

Вежбање, такође, држи и телесну тежину под контролом што даље спречава развој многих болести и тегоба које муче савременог човека.

Једна од дисциплина која не спада у спорт, а која значајно утиче на здравље јесте јога. Некада се јога вежбала због болова у леђима, данас због стреса и анксиозности.

Правилно дисање, лагане вежбе које делују као истезање, а заправо су далеко више од тога – то је оно што враћа тело у баланс.

Драгана Балић која је прве јога покрете почела да прави пре много година, прерасла је у инструктора. Ако се практикује у својој целовитости, као метода самоспознаје и одржавања хармоније, јога постаје лек за готово све болести, уверена је наша саговорница.

Јога за савременог човека

„Већина болести је психосоматског карактера, а живот у савременом добу носи огромне изазове управо за култивисање ума који је преоптерећен, нама у великој мери још непознат и ван наше контроле. Да бисмо јогу практиковали целовито, потребни су нам адекватан учитељ и жеља. Већина људи на јогу долази рекреативно и практикује њен физички аспект, уз још неке технике дисања и релаксације. И то је сасвим добар и природан почетак бављења јогом. Управо те технике и јесу најважније и најмоћније за савременог човека. Мотиви за долазак на часове јоге у данашње време су најчешће болови, стрес... Разлози се мењају. Некада су ми на часове људи долазили најчешће због болова у леђима, касније су долазили чешће с реченицом: ’Не знам да дишем. Дошао сам да научим’”, наводи Драгана.

Додаје да су анксиозност, депресија, туга, бес и напади панике оно што људе окреће ка јоги и ова вештина управо код ових стања даје невероватне резултате. Покрети из јоге, како објашњава, враћају наше мисли у садашњи тренутак и откривају да је у њему мир. Уз њих учимо технике како да се сами опустимо и умиримо.

Сколиозу лечи пливање

Сколиозу најбоље „лече” стреличарство, уметничко пливање, скок с мотком, вожња кануа, а бацање кладива је врло ефикасно код одређених облика поремећаја равнотеже. Спортска и ритмичка гимнастика, спортски плес или веслање поправљају лоше држање тела.

Јога, с друге стране, има изванредне резултате у третирању болова у леђима, како вратног и раменог појаса, тако и доњег дела леђа од чега пате махом људи који доста седе и раде за рачунаром.

Много се седи

Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.

Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије у 2019. години, 46,3 одсто становника током свог радног времена седи, а жене су бројније. Подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” указују да наши људи у просеку седе 4,7 сати дневно, највише становници Београда и градских насеља (5,8 сати), још више особе старије од 75 година (6,1 сати), као и они с високим и вишим образовањем.

 Наша студија о здрављу школске деце из 2018. године изнела је упозоравајуће податке: трећина ученика и ученица (33,6 одсто) је у недељи која је претходила овом истраживању била физички активна сваког дана током сат времена, док је петина деце навела да је свакодневно физички активна ван школске наставе. У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а како стасавају и улазе у тинејџерске године запажа се смањење броја свакодневно физички активне деце, што је посебно изражено код девојчица.

 О. П.

Рачуна се све што троши калорије

Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал... све су ово физичке активности. Човек који редовно хода, вози бицикл, ради вежбе не само да се осећа боље него ове активности смањују ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помажу у контроли телесне тежине, побољшавају расположење. Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да имају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је сваког дана потребно најмање 60 минута физичке активности.

 О. П.