Превара боли обоје
Одлуку како ће даље партнери треба да донесу заједно и смирено, без ичијег утицаја
И жене и мушкарци подједнако варају, а постоји и податак да се трећина парова у браку суочи с преваром, каже за „Магазин” психолог Александра Солујић.
Главни проблем је у томе што када се деси превара у браку или вези, и партнер који је преварен и особа која је варала доживљавају, када се сазна, интензивне непријатне емоције с којима је тешко носити се.
У литератури из области менталног здравља преварама се подразумевају: тајна веза у којој су укључене и емоције и сексуални контакт, затим партнерство само физичке, а не и емотивне природе, али и само емотивни однос с „трећом особом”.
Страх од блискости
„Ако је ексклузивност с једним партнером нарушена тајном која значи издају и искључивање из заједничке свакодневице, ради се о превари. Када се она деси, наступа криза која је и шанса и ризик. Истраживања показују да парови након преваре углавном настављају везу која буде квалитетнија него што је била. Да ли ће превара бити шанса за бољи однос, ипак, зависи од тога зашто се десила, зависи од озбиљности друге везе, као и од доминантних ставова у култури и супкултури којој партнери припадају. Од тога да ли је мотив за превару био борба за моћ, доказивање сопствене полне улоге, освета или покушај да се постигне задовољство које недостаје у вези – зависи и како ће партнери наставити даље”, каже наша саговорница.
Одговори на питање зашто људи варају били би, по њој, да нешто недостаје у вези и да је однос проблематичан, као и то да је нешто у самом човеку, у његовој природи, оно што га је навело на превару.
Особине које се доводе у питање када неко вара су његова поузданост, савесност, емпатичност, као и самопоштовање, контрола импулса и нарцизам. За неке људе ступање у паралелне односе је доказ моћи, потенције, супериорности или доказивање мушкости, односно женствености.
Природа емотивних веза у којима се дешава превара често је обојена страхом од блискости. Људи имају потребу за блискошћу, а ако се у исто време плаше превара, може да представља покушај разрешења дилеме. У везама у којима су склони да жртвују своје потребе, осећања и жеље, превара може да представља побуну против жртвовања и покушај да се изразе и задовоље потребе и поврати контрола, додаје психолог.
„Везу која води задовољству одликују осећање стабилности и сигурности, физичка и емотивна интимност и пријатељство. Када нешто од овога недостаје, партнери осећају незадовољство и превара се доживљава као излаз из незадовољавајућег односа. Поводи за превару могу бити и размимоилажење поводом крупнијих животних питања, као и разлике у значајним областима живота. Ниједна емотивна веза нема гаранцију да до преваре неће доћи. Најбоља превенција је искрена, отворена и јасна комуникација, посвећеност, искрени емотивни и сексуални односи”, каже Александра Солујић.
Када се превара открије, фазе кроз које људи пролазе углавном су исте код свих. Преварени партнер осећа љутњу, очај, безнађе, бол, тугу.
„Постоји потреба да се зна што више детаља, али превише појединости се не препоручује. Ако преварени партнер инсистира, нека информације буду опште. Могуће су психосоматске тегобе, ослабљена концентрација и нефокусираност на посао и уобичајене дневне активности.”
Искрен разговор и добар слушалац могу доста да помогну у овој фази. Неверни партнер осећа стид, кајање, страх, љутњу. Стрепи да однос неће моћи да исправи, да ће бити кажњен, док с друге стране може да тугује за афером и да има компликације у односу с „трећом особом”. Колико год би партнери да направе неке драстичне промене, ово није добар тренутак за доношење крупних одлука.
„Следећа фаза следи након шока, када партнери почињу да размишљају о разлозима преваре и када одлучују. Неки нису спремни да наставе, неки остају у неизвесности, а неки се определе да остану заједно. Одлука о томе не би требало да се доноси брзо и импулсивно. Ако пар има децу, увек је добро покушати да се однос настави. Одлуку о томе шта ће након преваре, партнери морају да донесу сами и без ичијег утицаја”, објашњава наша саговорница.
Три корака напред, два назад
Парови, додаје, који се определе за наставак везе морају да разјасне разлоге и догађаје. Преварени партнер има и задатак да преиспита своју улогу у превари коју је доживео, а партнер који је варао да се обавеже на лојалност заједници. Поновна изградња поверења је процес, који најчешће иде три корака напред, два назад.
Када партнери разумеју шта се догодило смањује се шанса за понављањем нездравог обрасца.
Последња фаза је изградња односа који одликују зрела љубав, реална очекивања од себе, партнера и односа, узајамност, пажња и брига. Испуњавајућа и занимљива веза остварује се улагањем оба партнера, поручује Александра Солујић.
