Медаља за патње кроз Албанију

Када је утихнуло оружје и када су се српски војници који су преживели Први светски рат вратили својим домовима, постављено је питање како да им се држава одужи. Да им ода признање за све што су преживели у рату који је однео готово сваку другу мушку главу у Србији. Велики рат однео је сваки трећи живот у Краљевини Србији и држава није могла да буде претерано галантна према својим херојима. Због тога је установљена Споменица за верност отаџбини 1915. године која је у народу познатија као Албанска споменица. То је једностепено  одликовање које су добили сви припадници српске војске који су се повукли преко Албаније у зиму 1915. и 1916. године. Због великих жртава и патњи војника и цивила који су се кроз албанске планине повлачили ка јадранској обали, оно је остало дубоко урезано у нашу историју.

Албанска споменица је установљена 5. априла 1920. године указом престолонаследника  Александра Карађорђевића. На медаљи је приказан профил врховног команданта српске војске принца регента Александра. Око профила будућег краља постављен је кружни натпис „својим ратним друговима Александар“. Све је то уоквирено ловоровим венцем, као симболом племенитости, а на врху је двоглави сребрни орао са круном.

На реверсу медаље налази се натпис „За верност отаџбини“. Уз медаљу иде зелена лента са црним пругама уз ивице.Ова медаља је почасно одликовање нижег ранга, али у нашем народу има посебну вредност. Њен први примерак додељен је краљу 17. августа 1921. године У јануару 1922. Објављено је да су споменице предате преко команди војних округа свим општинама и да ће се у Београду издавати „одмах”. У фебруару је саопштено да се у Београду пријавило пет хиљада грађана, од којих је четири хиљаде примило споменицу. Остали су избрисани, јер нису имали права на њу.

Никола Савичевић, колекционар

Инстаграм налог antikvar_savetnik