Еф-Би-Ај деценијама пратио Хемингвеја
Нобеловац Ернест Хемингвеј често је причао пријатељима и породици како сумња да га прате агенти тајне службе, али су га они уверавали да је параноичан.
Годинама после његове смрти, ФБИ је објавио досијее у којима се види да су га пратили и прислушкивали му телефоне током најмање 20 година његовог живота.
Хемингвеј је сарађивао са Еф-Би-Ај у првим годинама Другог светског рата. Од 1941-1943, биро је покушао да од Хемингвеја направи „свог човека у Хавани”, пошто је писац у то време живео на Куби. Из чисте досаде, писац је био заинтересован за тај пројекат. Хемингвеј и Еф-Би-Ај се, међутим, нису баш најбоље слагали.
Он је тврдио да су љубоморни на његов рад и да је уверен да га омаловажавају: „Хемингвеј, необучени истражитељ, требало би да открије случај који је побегао високо обученом Еф-Би-Ај-у”.
Хемингвеј је 1943. прекинуо везу са америчким Федералним бироом за истраживања и отишао у Европу да преузме још једну улогу ратног дописника. Међутим, Еф-Би-Ај није прекинуо однос са Хемингвејем, будући да се њихов досије о будућем добитнику Нобелове награде наставља до краја његовог живота. Изгледа да није баш био параноичан.
Досије Еф-Би-Ај-а на 124 стране
Славни амерички писац, који је написао многа ремек-дела, као што су „За ким звоно звони” и „Старац и море”, био је, такође, познат и по свом авантуристичком духу и учешћу у разним ратовима и револуцијама. Његов живот је, међутим, био пун невоља и трагедија, које су га на крају довеле до самоубиства 1961. године.
Један од фактора који су утицали на његову психичку патњу био је и страх од прогона од стране Еф-Би-Ај, америчке федералне полицијске агенције. Хемингвеј је веровао да га Еф-Би-Ај прати, прислушкује, чита му пошту и претреса му рачуне. Он је о томе говорио свом пријатељу и биографу А. Е. Хотчнеру, који је мислио да је то само параноја. Међутим, испоставило се да је Хемингвеј био у праву.
Еф-Би-Ај је почео да прати Хемингвеја још 1940-их година, када је он био у вези са Мартом Гелхорн, новинарком и ратном дописницом. Гелхорн је била сумњичена да је симпатизер комуниста и да је имала везе са совјетским шпијунима. Еф-Би-Ај је, такође, био заинтересован за Хемингвејеве активности на Куби, где је он живео и подржавао револуцију Фидела Кастра. Еф-Би-Ај је сматрао да је Хемингвеј могући совјетски агент или утицајан левичар.
Биро је прикупио 124 странице досијеа о Хемингвеју, који су касније декласификовани и постали доступни јавности. У тим документима се налазе извештаји о Хемингвејевим путовањима, контактима, изјавама и делима.
Еф-Би-Ај је, такође, покушао да спречи Хемингвеја да добије Нобелову награду за књижевност 1954. године, тврдећи да је он непријатељ Америке.
Хемингвеј је био свестан да га Еф-Би-Ај прати и да му прети. Он је патио од депресије, анксиозности и алкохолизма. Имао је, такође, физичке проблеме, повреде од две авионске несреће, дијабетес и висок крвни притисак. Више пута је био хоспитализован због електрошок терапије, која је требало да му помогне да се избори са својим менталним стањем. Међутим, ништа није било успешно.
Он је осећао да је изгубио свој таленат и да је прогоњен од стране непријатеља.
На крају, Хемингвеј је одлучио да оконча своју патњу. Узео је своју ловачку пушку и пуцао себи у главу у свом дому у Ајдахоу. Његова супруга Мери је рекла да је то била несрећа, али је касније признала да писац извршио самоубиство. Хемингвеј је имао 61 годину. Претходно је боравио на Мејо клиници у Минесоти, где је лечен због депресије и других менталних проблема. Његова смрт остаје контроверзна, а неки чланови његове породице су се, такође, суочили са самоубилачким тенденцијама, што је довело до ширења гласина о тајанственој „Хемингвејевој клетви”.
