Никад нисам дрска без разлога
Подељен је читав свет, подељено је и ово друштво, сви су утаборени, подигнуте су барикаде, и као да постоји неки генерални захтев да сви морају да се определе, каже за „ТВ ревију“ главна и одговорна уредница новинске агенције и телевизије Танјуг, и уредница и водитељка јутарњег програма „Уранак“ на К1
„Верујем у реципроцитет. И у животу, и у послу. И никада нисам била дрска и безобразна према некоме ко није такав према мени. А ако јесте, ако нормалну, врло професионалну комуникацију, нормална и важна питања која постављам, доживи као прилику за бахатост и безобразлук, е па онда умем, и верујем да то радим с пуним правом, да будем доста незгодна.
Када је о критикама реч, наравно да их слушам, када стижу од оних који знају посао, и који су добронамерни“. Овим речима започиње разговор за „ТВ ревију“, Јована Јоксимовић, главна и одговорна уредница новинске агенције и телевизије Танјуг, и уредница и водитељка јутарњег програма „Уранак“ на телевизији К1.
Сведоци смо једних те истих лица које круже телевизијским студијима и које називају коментаторима и аналитичарима. Стога, питамо нашу саговорницу – која је разлика између аналитичара и коментатора и колико они утичу на јавно мњење?
- Морате да знате да живимо у малој земљи, у којој нема довољно возача аутобуса и зидара, а камоли аналитичара и коментатора, која год да је међу њима разлика, ја је баш и не знам. И онда се дешава, по разним темама, да морате увек да зовете исте људе. Претпостављам да је то разлог и због којег поједини медији и на силу промовишу неке нове „стручњаке”, који ни по чему, иначе, не заслужују да се тако зову. Ја се, пак, служим правилом да је боље једног паметног да зовем и сто пута, него неког другог једном.
Такође, примећујемо и да су и јутарњи програми готово на свим телевизијама данас постали својеврсни ријалитији. Да ли се и она слаже са нашим ставом?
- То увек зависи од људи који те програме раде. Да поједноставим: ријалити људи - ријалити програм – напомиње Јоксимовићева која највећи успех, с разлогом, сматра што је одласком са телевизије са националном фреквенцијом на своју, приватну, успела да „поведе“ добар део гледалаца.
- Гледате у некога кога не видите, обраћате се некоме кога не видите, остварујете контакт на даљину, без икакве повратне информације, бар не у том тренутку, и тај неко заиста мора да вам верује да би наставио да вас гледа. И то је, у ствари, сав успех. Чињеница да, на неки начин, имам доказ да сам искрена пред камером, да људе не лажем. А то је, бар по мени, најважније у сваком послу, па и у мом – каже ова ТВ ауторка која је срећна што је једна од ретких која, ипак, успева да наговори и једне и другде да се сретну у њеном студију. За то се свим снагама бори. Јер...
- Подељен је читав свет, подељено је и ово друштво, сви су утаборени, подигнуте су барикаде, и као да постоји неки генерални захтев да сви морају да се определе. Самим тим, сваки покушај да будеш неутралан, да чујеш и једне и друге, зна да буде унапред осуђен, што би рекли „канселован”, на разне начине, па и на тај: одбијањем доласка на разговор са оном другом страном. Поготово је тако када је реч о политичарима који више и не покушавају да се обрате свима, него искључиво, свом ”тору”.
КОМПЛЕТАН ИНТЕРВЈУ ПРОЧИТАЈТЕ У ПЕТАК, 9. ФЕБРУАРА У „ТВ РЕВИЈИ“ КОЈА ИЗЛАЗИ УЗ „ПОЛИТИКУ“
