Истина о метастазама: када се повлаче, а када не
Повлачење метастаза не зависи само од врсте ћелија из којих је малигни тумор настао, већ и од стадијума у којем је откривен и од тога где је рак смештен
Рак је једна од најтежих болести савременог доба, обавијен страхом и бројним недоумицама. Оно што га чини посебно опасним није само настанак примарног тумора, већ и његова способност да се прошири и на друге делове организма. Тај процес, познат као метастазирање, представља кључни тренутак у развоју болести. Тада ћелије напусте своје изворно место и почну да освајају нова ткива и органе. Управо метастазе чине рак једном од најтежих болести за лечење и разлог су због кога се истраживачи широм света непрестано труде да разумеју њихов механизам и пронађу ефикасније терапије.
Канцер настаје кад се једна ћелија злоћудно промени и почне да се неконтролисано множи. Метастазе представљају узнапредовале облике рака, када малигне ћелије напусте примарни тумор, доспеју у крвоток или лимфни систем и прошире се по телу.
Оне могу да путују далеко од оригиналног тумора и формирају нове туморе на другим местима у телу. Метастазе, такође, могу да се развију када се делић рака из примарног тумора "одломи" и расте у блиским подручјима, као што су лимфни чворови, јетра, плућа или кости.
Свака врста рака може да се прошири, а где ће се проширити зависи од неколико фактора, укључујући врсту рака, брзину раста, прокрвљеност, понашање малигних ћелија и друге карактеристике које лекар може да открије.
Метастазе могу да се развију у готово сваком делу тела, али неки органи су чешће погођени од других. Зато је важно рано откривање и праћење болести, како би се спречило ширење и побољшала прогноза.
Рак дојке, на пример, често се шири на кости, јетру, плућа, зид грудног коша и мозак.
Рак плућа обично се шири на мозак, кости, јетру и надбубрежне жљезде.
Рак простате често прави метастазе на костима.
Рак дебелог црева и ректума обично се шири на јетру и плућа.
Рано откривање – веће шансе за оздрављење
Могућност повлачења метастаза зависи од бројних фактора, укључујући врсту ћелија рака, локализацију и близину крвних судова месту на којем се рак налази, као и фазу у којој је малигнитет откривен.
Ако се особа оболела од рака подвргне лечењу довољно рано, терапија може да доведе до потпуног излечења, смањења и повлачења метастаза.
У неким случајевима, када је примарни тумор уклоњен и нема знакова ширења на друге органе, хируршко уклањање метастаза је, такође, једна од опција.
Сваки случај рака се разликује и не постоји универзални одговор на питање да ли је могуће повлачење метастаза.
Проценте преживљавања од рака израчунавају истраживачи и лекари на основу статистичких података из клиничких студија и дугорочних праћења пацијената.
Различите врсте рака повлаче за собом и различите шансе да се особа излечи. Већа шанса за оздрављење, такође, биће ако је рак релативно ограничен, као што су, на пример, рак простате или дојке код жена. Проценат људи који и након 5 година буду без болести, код ових врста канцера износи 80 одсто.
Према истом критеријуму, проценат је знатно мањи за, на пример, рак бубрега, 56 одсто, дебелог црева и ректума 59%, јајника 42%. На жалост, код рака гуштераче (панкреаса) или неких облика рака плућа, неће доћи до повлачења метастаза. Шансе за оздрављење су свега 3 одсто код рака гуштераче и 13 одсто код рака плућа.
Различите прогнозе у зависности од локализације
Метастазе врло ретко могу саме да се повуку. У медицинској пракси постоје описани спорадични случајеви такозване спонтане регресије тумора, али то су изузетно ретки и недовољно разјашњени феномени. Најчешће се повезују са изненадним реакцијама имуног система, али то није нешто на шта се може рачунати у лечењу.
У већини случајева, метастазе нестају или се смањују тек након медицинског третмана – хемиотерапије, имунотерапије, циљане терапије, зрачне терапије или хируршког уклањања. Данас се све више користе комбиновани приступи, јер један облик лечења обично није довољан.
Повлачење метастаза неће зависити само од врсте рака, односно врсте ћелија из којих је малигни тумор настао, иако то има првенствени утицај на шансе за његово смањење и повлачење.
Зависиће и од стадијума у којем је откривен и од тога где је рак смештен. Тачније, да ли се налази на само једном делу тела или се проширио на лимфне чворове или удаљене делове тела путем крви.
Тако је за рак дојке, који се налази на једном локализованом месту, шанса за оздрављење 57 одсто, док у случају постојања удаљених метастаза, до излечења долази у свега 9 одсто случајева. Разлика између те две прогнозе је велика и код рака простате, високих 85 процената код рака са једном ограниченом локализацијом, а 29 одсто код постојања удаљених метастаза.
Иако не можемо да предвидимо да ли ћемо добити канцер или не, да ли ће метастазирати или не, нити то можемо потпуно да спречимо, оно што можемо да урадимо, јесте да својим животним стилом покушамо да смањимо вероватноћу да се рак уопште и појави.
