Чудна је историја. Стално бележи примере да је човек најкварљивија роба. О томе сведочи и случај првог капетана једрењака „Јадран”. То је био Никола Кризомали који је у историји осим као капетан најлелшег брода на Јадрану остао уписан као издајица. Тешка реч али тако је било.

Приликом предаје споменутог једрењака Краљевској морнарици, у Сплиту, 6. септембра 1933. године, маса света окупљеног на риви поздрављала је идеју велике и јаке државе јужних Словена. По писању извештача, чули су се бројни поклици у славу краља Александра, краљице Марије, престолонасљедника принца Петра, војске и морнарице.

Примајући почасну заставу, командант школског брода „Јадран”, капетан фрегате Никола Кризомали је положио заклетву држави и броду.

„ Заједно са овим поносним бродом који је намењен школовању нашег морнаричког подмлатка, примам ову заставу и изјављујем у име своје и у име посаде овог брода, да ћемо ту нашу заставу високо и часно вијати, увек и под свим приликама и да ћемо пре изгинути, неголи заставу напустити. Застава ће бити узвишени симбол Краља и Отаџбине и наше љубани према њима. Тако ми Бог помогао!”

Међутим, у одсутном тренутку, Кризомали је показао друго лице.

Капетан фрегате Кризомали је осам година касније био међу првима који је погазио заклетву дату држави и краљу. Он је био командант разарача „Загреб ” који је краткотрајни рат у априлу 1941. године затекао у Боки Которској. Он је посади наредио да напусти брод. Желео је да „Загреб”преда Италијанима. Уз наду да ће он касније завршити у служби Независне Државе Хрватске. Он је потонуо код Тивта.

Његову намеру прозрела су два млада официра. То су били поручници бојног брода Милан Спасић и Сергеј Машера. Они су Кризомалија отерали са брода и жртвујући своје животе, дигли разарач у ваздух.

Кризомали се као и већина Хрвата ставио у службу Независне Државе Хрватске. Крајем рата је побегао у Италију одакле се иселио у Јужну Америку. Завршио је у Аргентини. Како се наводи, тамо је радио као лифтбој у једном хотелу. У Аргентини је умро средином шездесетих година. Тако се завршио животни један круг - од капетана најлешпшег брода на Јадрану, преко издаје, до лифтбоја у далекој земљи, на још даљем континенту.