Пад српског Олимпа
Његошева капела постала је место велике политичке, историјске постхумне битке, у којој се један гроб, у разним ерама, под разним империјама, користи као раскрсница у схватању припадности вери, народу или идеологији
Стотине великих личности, владара, научника или уметника имало је животе препуне контроверзних догађаја, али је само једна од највећих личности у бурној историји Балкана шест пута сахрањивана.
Вечно коначиште Петра Петровића Његоша разарано је два пута. Прво је Аустроугарска монархија 1916. године желела да на симболичан начин рушењем капеле казни Црну Гору и Србију због отпора и на том месту подигне споменик цару Фрањи Јосифу. Други пут црногорски комунисти одлучили су да разруше заветну капелу владике Рада на врху Ловћена, да чувару Пећког трона свуку владичанску одору, погазе његов завет и сахране га у гранитном маузолеју.
Вечно коначиште Петра Петровића Његоша разарано је два пута, а косу били вандали говори остварење Батића Бачевића и Николе Тркље
Рушењем капеле, за коју су тврдили да није његова него капела краља Александра, хтели су да покажу да Његош заправо нема никакве везе ни са српском црквом, ни са српским народом.
Његошева капела на врху Ловћена постала је место велике политичке, историјске постхумне битке, у којој се један гроб, у разним ерама, под разним империјама, користи као раскрсница у схватању припадности вери, народу или идеологији у балканској историји.
Радио-телевизија Србије од 25. јануара емитује серију од пет епизода о бурним збивањима у вези са гробним местом Петра Другог Петровића, чији су аутори Батић Бачевић и Никола Тркља.
Режију потписује Миљан Глишић, а продукцију „Видеокрафт медија”.
Друга епизода, која је на програму РТС 2, у 21.50, говори о томе како су Аустријанци срушили Његошеву капелу.
Сто година од Његошевог рођења свечано је обележено на Цетињу 1913. године, уз тробојке и излагање слика владике Рада. Црногорски краљ Никола Петровић рекао је дописнику француског листа „Темп”: „Ловћен је Олимп српски, споменик подигнут божјом руком слободи и њезиним бранитељима.”
Знајући за важност и симболику Његошеве капеле, Аустријанци од почетка рата из Бококоторског залива стално су гранатирали светињу на врху Ловћена.
Кивни због пораза на Церу и Колубари, али и отпора црногорске војске, аустријска команда 11. јануара 1916. године са Цетиња шаље телеграм у Беч: „Пао је Ловћен, бастион српства.”
По наредби Врховне команде, окупаторски гувернер Вебер, одмах после капитулације Црне Горе, наредио је ексхумацију Његошевих костију, рушење капеле како би се на том месту подигао „величанствени кип тријумфа у славу Фрање Јосифа”.
