Како сан краћи од 8 сати утиче на наше тело
Спавање је основна потреба нашег организма, која утиче на наше расположење, памћење, концентрацију, имунитет, крвни притисак, срце и многе друге функције. Међутим, многи од нас не спавају довољно или не спавају квалитетно, што може да остави озбиљне последице по наше здравље.
Спавање мање од осам сати повећава ризик од гојазности, дијабетеса, срчаних болести и можданог удара. То је зато што недостатак сна нарушава наш метаболизам и хормонску равнотежу, што доводи до повећања апетита, смањења осећаја ситости, смањења осетљивости на инсулин и повећања крвног притиска.
Такође, када не спавамо довољно, имамо мање енергије и мотивације за физичку активност, што, такође, доприноси гојењу и слабљењу нашег кардиоваскуларног система.
Обнављање ћелија и аутофагија у сну
Сан је стање у којем се наше тело и мозак одмарају и регенеришу, што је важно за наше физичко и ментално функционисање. Током сна, наше тело пролази кроз различите фазе, од којих је најдубља фаза названа спороталасни или дубоки сан.
У овој фази, наше тело ослобађа разне хормоне и факторе раста, који стимулишу обнављање ћелија и ткива, као што су кожа, мишићи, кости, крв и имуни систем. Такође, током сна, наш мозак активира процес који се назива аутофагија, који подразумева чишћење и рециклирање оштећених и непотребних ћелија и молекула, који могу изазвати болести и старење. Дакле, сан је неопходан за одржавање нашег здравља и виталности на ћелијском нивоу.
Бебе спавају много више од одраслих, јер им је то потребно за њихов брзи раст и развој на физичком и менталном плану. У просеку, бебе спавају око 14 до 20 сати дневно, од чега већи део у дубоком сну.
У дубоком сну, бебе производе велике количине хормона раста, који утиче на њихову висину, тежину, развој мозга и других органа. Такође, у дубоком сну, бебе обрађују и складиште информације које су добиле током будности, што је важно за њихово учење и памћење.
Мање од осам сати сна може утицати и на наше когнитивне способности, као што су памћење, учење, решавање проблема, креативност и доношење одлука. То је зато што недостатак сна омета процесе који се дешавају у нашем мозгу током сна, као што су консолидација меморије, чишћење токсина и јачање неуронских веза. Када не спавамо довољно, наш мозак не може да обави све ове функције, што доводи до смањења наше менталне способности и перформанси.
Када не спавамо довољно, наш мозак је подложнији стресу, анксиозности, депресији и другим негативним емоцијама.
Спавање мање од осам сати може ослабити и наш имунолошки систем и учинити нас подложнијим инфекцијама, упалама и болестима.
Недостатак сна смањује производњу и активност наших белих крвних зрнаца и других ћелија и молекула који се боре против патогена и страних тела.
Када не спавамо довољно, наш имунолошки систем не може да нас адекватно заштити од вируса, бактерија, гљивица и других микроорганизама који могу изазвати разне болести, као што су грип, прехлада, упала грла, упала синуса, упала плућа и друге. Такође, када не спавамо довољно, наш имунолошки систем може да постане претерано активан и да напада наше сопствено ткиво, што може довести до аутоимуних болести, као што су реуматоидни артритис, мултипла склероза, лупус и друге.
Спавање довољан број сати је неопходно, јер нам омогућава да се опоравимо, регенеришемо и припремимо за нови дан. Зато је важно да се потрудимо да спавамо довољно и квалитетно, поштујући свој природни ритам и потребе.
