Шта је коришћено за лечење у доба Византије

Ружа, морач, нана, грчко семе...

У доба Византије основ терапије чиниле су биљке које су лекари калуђери обавезно гајили по манастирима: љиљан, жалфија, ружа, морач, нана, грчко семе, чубар, рутвица, вратић. Вредност осушених делова биљке који служе за лек није зависила од њене стварне лековитости, већ од тога да ли је биљка убрана левом руком, у поноћ, одређеног дана, да ли се притом ћутало или су певане одређене песме...