Зелено лице Пекинга
Цвеће, дрвореди, паркови, читаве шуме налазе се на сваком кораку, чини се да је сваки милиметар између огромних облакодера искоришћен да се уметне део нетакнуте природе
Ако у Пекинг дођете накратко, а имате идеју да обиђете све његове најзначајније знаменитости, боље да нисте ни долазили. То је утисак многих новинара који су недавно били гости Свекинеске новинарске асоцијације на форуму посвећеном медијској сарадњи у склопу иницијативе „Појас и пут”, а који су добили прилику да неколико дана проведу у кинеској престоници.
Уз радни, домаћини су се и те како постарали да и туристички део програма буде изузетно богат. Али, шта вреди, остао је кратак списак онога што је виђено, а дугачак онога што остаје можда за неку другу прилику, јер упознати метрополу стару три хиљаде година, од којих је последњих 870 година она главни град једне од најмоћнијих цивилизација у историји, није нимало лак задатак.
Чист ваздух у мегаполису
Не знате одакле да почнете обилазак огромног града у којем стално живи, по последњим проценама, око 22 милиона људи, а пространим булеварима креће се нешто више од седам милиона аутомобила. Бицикле и електричне мопеде вероватно ни педантни Кинези не успевају да изброје.
Ипак, прво и најупечатљивије што је запало за око новинару пристиглом из загушљивог Ваљева, једног од српских и европских шампиона аеро-загађења, био је чист ваздух у Пекингу. Можда звучи као неозбиљна шала имајући у виду какав сличан зао глас бије и главни град Кине, али током наше посете, крајем октобра прошле године, у том мегаполису грејало је сунце, температура је била више него пријатних 22–23 степена, грејна сезона, додуше, још није почела, а од аеро-загађења није било ни трага.
Томе сигурно доприносе и огромни простори који су попуњени зеленилом. Цвеће, дрвореди, паркови, читаве шуме налазе се на сваком кораку, чини се да је сваки милиметар између огромних облакодера искоришћен да се уметне део нетакнуте природе.
Небески храм, једну од главних пекиншких туристичких атракција која се од 1998. године налази на Унесковој листи светске културне баштине, сваки дан обиђе од 40.000 до 50.000 посетилаца, више од 10 милиона годишње.
Зеленилом никако не оскудевају ни обале Великог канала који пролази кроз Пекинг. У Кини је готово све „нај”, ово је најстарији и најдужи речни канал на свету, представљао је главну транспортну артерију између севера и југа земље, данас му је укупна дужина, према расположивим подацима, 1.770 километара. Градња је почела у 5. веку пре наше ере, проширен је у 7. веку наше ере, повезује пет главних кинеских речних сливова – Жуту реку, Хаихе реку, Хуаихе реку, Јангцекјанг и Кјантанг реку. Пекиншки део канала дугачак је укупно 80 километара.
Оно што на изузетан начин привлачи пажњу приликом посете овој атракцији, која се од 2014. године налази на листи светске културне баштине, свакако је величанствено окружење канала. У том комплексу, поред воде, налазе се шуме, баште, преко 300 километара „зелених” путева, изузетно богата флора и фауна, с преко 200 врста птица мочварица. Ту су и пристаништа, паркови, простори за шетњу, спорт, рекреацију, културне активности...
.jpg)
У царској башти
Још једна пекиншка оаза зеленила свакако је Летња палата, највећа и најбоље очувана краљевска, царска башта на свету, лоцирана у западном предграђу, на око 15 километара од урбаног центра града. Царски врт са својим Брдом дуговечности и Канминг језером заузима површину од око три квадратна километра, од којих су три четвртине под водом. Ово ремек-дело традиционалне вртне уметности, на фантастичан начин уклопљено у околни природни пејзаж, добро осликава кинеску филозофију вртларства – направити нешто вештачко, али тако да изгледа као креација мајке природе.
Одоше и време и простор, а остадоше неиспричане приче о Рандаламп пагоди, о кунку опери, о Музеју Комунистичке партије Кине, о Пекингу ноћу, о Кинеском зиду... Пекинг је недостижан за оне који у њему кратко бораве.
Велика сцена у Летњој палати
У централном делу Летње палате, у Врту врлине и хармоније налази се Велика сцена висока готово 23, широка 17 метара, подељена у три нивоа, место где су цар и царица гледали оперу. Сценски нивои су међусобно повезани, на врху се налази систем с витлом и котуром да би се глумци током представа, зависно од улога, дизали и спуштали на различите нивое. На дну сцене налазио се бунар који је представљао својеврсни резонатор гласова. Палата је од 1998. године уписана у Унескову листу светске културне баштине.
Дворана молитве за добре жетве
Небески храм налази се у строгом центру града. То је највећи на свету очувани комплекс старих зграда посвећених обожавању неба и молитвама, настао у 15. веку. Окружен је шумом од око 40.000 стабала од којих су многа старија од 300 година. Најатрактивнији објекат у овом комплексу свакако је Дворана молитве за добре жетве, 35 метара високо здање, ремек-дело традиционалне кинеске архитектуре у дрвету којим доминирају боје плавог неба и жуте земље.
