Италија ће бити најтеже погођена
(Wikipedia/Marco Ober)
Пораст нивоа мора угрожава егзистенцију будућих генерација и све више доприноси сукобима и нестабилности широм света, истакао је генерални секретар Уједињених нација, Антонио Гутереш.
Према проценама научника, просечан ниво мора могао би да порасте између 40 и 80 центиметара у односу на почетак 21. века, у зависности од различитих сценарија будућих емисија гасова са ефектом стаклене баште. Тај пораст, међутим, не би био униформан и многи региони би, услед климатских промена, могли искусити знатно веће или мање промене нивоа мора од просечних, што представља озбиљну претњу за приобалне делове Европе.
Ниво мора у 1900-им порастао је више него у било којем веку током претходних 3.000 година и тај тренд ће се наставити, процењује Светска метеоролошка организација.
Због ових промена угрожена је егзистенција стотина милиона људи који живе у малим острвским државама и нижим обалним подручјима широм света.
Италија, као земља са дугом обалом, посебно је рањива на пораст нивоа мора. Према студији објављеној у часопису Nature Communications, више од 5 милиона људи у Италији живи у подручјима која су изложена ризику од поплава услед пораста нивоа мора. Уз то, многи градови у Италији, укључујући Венецију, Рим и Напуљ, већ се суочавају са проблемима поплава и ерозије обале.
Пораст нивоа мора због климатских промена, Европу ће до 2100. године коштати 872 милијарде евра, а најугроженијима се сматрају делови Италије, нарочито њене северне регије Емилија Ромања и Венето, затим обале северозападне Француске, Холандије, Данске, балтичких држава и Пољске, показало је ново истраживање, које је спровео Технолошки универзитет у холандском граду Делфту, у сарадњи са Европским институтом за економију и заштиту животне средине из Милана и Универзитетом Ка' Фоскари из Венеције.
Резултати ове студије, објављени у часопису Scientific Reports, указују да Италија и друге земље у Европи морају да предузму хитне мере, како би се смањиле емисије гасова са ефектом стаклене баште и успорио пораст нивоа мора. Ово укључује смањење употребе фосилних горива, повећање употребе обновљивих извора енергије и побољшање инфраструктуре за заштиту од поплава.
У склопу студије истраживачи су симулирали могући економски учинак пораста нивоа мора на 271 европску регију од сада па до 2100. године, у склопу сценарија који укључује високе емисије штетних материја.
Научници су комбиновали од раније познате податке о очекиваним ефектима и економским губицима које је проузроковало 155 поплава широм Европе у раздобљу од 1995. до 2016. године.
Иако би се Италија нашла међу најтеже погођеним земљама, унутрашњост ове земље могла би да оствари економски профит, кажу научници, захваљујући премештању производње и туризма из поплављених приобалних региона у копнена подручја.
Пројекције показују и да би циљана улагања у логистику, јавне услуге и изградњу, могла да ублаже економске губитке уз занемарљив трошак за целокупну европску економију.
