Најбоља је домаћа супа
Ово јело је важно нарочито у зимским месецима, враћа снагу и утиче на бржи опоравак оних који пате од прехладе или грипа
Супа је течно јело које се при према у лонцу кувањем пов рћа, меса и супе траје док се ароме не зачина. Кување- - екстрахују, односно док супа не добије карактеристичан укус. Узимају се као предјело за ручак или као комплетан оброк.
Често их једу реконвалесценти у току опоравка, јер су супе благотворне за оснаживање организма. Препорука је да супе једете више пута недељно, јер позитивно утичу на перисталтику црева.
Од састојака у супу се стављају месо и поврће. Месо је најчешће пилетина (било који део пилета) и телетина или јунетина (најчешће ребра или груди). У супу се од поврћа најчешће стављају шаргарепа, корен першуна и целера, као и препечен црни лук (на рингли). Осим тога, у супу се може ставити и било које друго поврће (грашак, броколи, спанаћ), што чини супу укуснијом.
Од зачина се најчешће поред соли користи и мешани биљни зачин (најбоље без појачивача укуса, натријум глутамината), ловоров лист, као и бибер. Када је супа скувана може се закувати и тестенина (резанци) или додати кнедлице од гриза.
Супе се класификују у две основне групе: бистре супе и густе супе. Код бистрих супа се поврће и месо кувају у комадима. Када је супа готова, процеди се и закува са резанцима. Густе супе се даље деле према средству за згушњавање: каше су повртне супе згуснуте скробом. Крем-супе се могу згушњавати бешамел сосом.
Потаж је густа супа коју можете добити ако кувате изблендиране састојке или их изблендирате након кувања. Лако се праве и воле их и деца.
Разни домаћи и страни произвођачи производе тзв. готове супе, које се у нашим маркетима могу наћи у кесицама или „коцкама”. Било како било, то су концентрати који се морају прокувати са одређеном количином воде и (или) другим састојцима (поврће, тестенина) да би добили комплетну супу.
С обзиром на то да су овакве супе индустријски (дехидрирани) производи, оне су углавном са веома мало (или нимало) нутритивних вредности.
Супе се обично једу топле или вруће, јер су тада најукусније. Суштина је у томе да вас супе оснаже и угреју што је у овим зимским месецима најбитније. Ако је супа на собној температури или хладнија, масноће у супи могу из течног облика да пређу у чврсти чиме постају неупотребљиве.
Никад се не подгревају супе које садрже састојке који су осетљиви на поновно загревање. Ту се најпре мисли на поврће са великом количином нитрата. Ако имате спанаћ или било које зелено лиснато поврће у супи, шаргарепу, репу или целер, избегавајте поновно загревање. Такође ако супа садржи пиринач, јаја, кромпир или гљиве није препоручљиво подгревати је. Супу је најбоље јести топлу када је направите.
Она је једно од најлакше сварљивих јела и незаобилазна је за оболеле од прехладе и грипа. Добре су за варење и код проблема са затвором.
Супа од костију се код нас често кува и користи код опоравка од болести горњих дисајних путева. Кувањем костију из њих се ослобађају минерали и желатин који садржи разне аминокиселине. Све то позитивно утиче на имуни систем, на бољи сан, здравију кожу, бољу пробаву.
Особе на дијетама је боље да одаберу неку бистру супу него кремасту, која има знатно више калорија.
Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com
