Секретаре или секретару
Презимена на -ски (наша и страна): Црњански, Бугарски, Стравински, Мусоргски, Бјелински и сл. по пореклу су придеви и од њих се, као ни од правих придева на -ски, не праве нови придеви
Читалац Горан Ђокић пита нас да ли је правилно рећи „да се испуне жеље“, што се често користи, или, како он мисли, „да се остваре жеље“.
Правилно је и једно и друго. Ова два глагола се у неким својим значењима поклапају. Једно од значења глагола испунити јесте ‘остварити’: „Бјежи грдна клетво с рода, завјет Срби испунише“, познати су Његошеви стихови. Повратна форма испунити се исто је што и ‘остварити се, обистинити се’: „Тако ће се испунити визија Његошевих стихова: ‘По три паса врте се у коло’“, читамо код Андрића.
Професор из Београда недавно нам је поставио питање да ли је правилно рећи „господине секретаре“ или „господине секретару“.
Заједничке именице мушког рода на -ар и -ир које означавају човека одређеног занимања, звања и сл., о којима је овде реч, могу у вокативу имати оба наставка (-е и -у): барјактаре / барјактару, гусаре / гусару, десетаре / десетару, канцеларе / канцелару, командире / командиру, комесаре / комесару, крчмаре / крчмару, новинаре / новинару, официре / официру, пастире / пастиру, писаре / писару, секретаре / секретару, сликаре / сликару, столаре / столару.
Ова појава двоструких наставака историјски је условљена. Накада су у српском језику постојала два сугласника р – тврд и мек и од тога је зависило који ће наставак следити. Када је меко р очврснуло и изједначило се са тврдим, иза сваког р, без обзира на његово порекло, могао је доћи наставак који је био својствен меким, као и наставак који су имале тврде основе. Данас је код неких именица чешћи један, а код других други наставак, али су оба правилна. Изузетак је именица цар, која има само наставак е, мада је овде р било меко, па би се очекивао наставак у.
Читалац из Новог Сада пише да је у литератури нашао примере: „Црњанскијев литерарни бунт“ и „Црњансков Вук Исакович“ и пита да ли су ти облици нормирани Облици придева Црњанскијев и Црњансков нису одлика стандардног језика.
Презимена на -ски (наша и страна): Црњански, Бугарски, Стравински, Мусоргски, Бјелински и сл. по пореклу су придеви и од њих се, као ни од правих придева на -ски, не праве нови придеви. Зато се не може рећи: Црњанскијев бунт, Црњанскијеви ликови, црњанскијевски стил, Црњанскови романи, као ни Стравинскијева музика, Бјелинскијеве идеје и сл. Исправно је једино: романи (Милоша) Црњанског, музика (Игора) Стравинског, идеје Бјелинскога и сл.
Мада су поименичени, ови придеви задржавају придевску промену (мењају се, дакле, попут придева београдски, српски и сл.): Да ли сте читали: „Есеје о Црњанском” и „Са Црњанским у Лондону”? Јесте ли знали за романсу Коко Шанел и Игора Стравинског?
