Од аристократкиња до Мери Попинс

Емили Оливија Леа Блант рођена је у Лондону у угледној породици. Отац је утицајни британски адвокат, а мајка је пре брака била позоришна и филмска глумица. Након што се удала, завршила је глумачку каријеру и почела да предаје у школи.

У детињству Емили је била одушевљена јахањем и музиком. Девојка је учила да пева и да свира виолончело и није ни сањала о каријери уметнице јер је од детињства имала проблем са муцањем. Терапијске сесије помогле су јој у решавању овог проблема, али највећи ефекат су имали часови у драмској секцији где је талентовани наставник Ејдријан Роулинс, који је касније играо оца Харија Потера, научио Блантову да имитира туђе гласове, што јој је, заправо, највише помогло.

Са 16 година уписала се на приватни колеџ, који је био познат по посебном програму обуке глумаца. Већ неколико месеци касније, Емили је изашла на сцену у представи „Краљевска породица”.

Филмска биографија Емили Блант почела је 2003. године. Аристократски изглед условљавао је ликове које су јој нудили режисери, па је прво одиграла улогу у историјско-драмској серији „Warrior queen”. Затим се појавила у причи о Хенрију VIII. У популарној детективској серији „Поаро” Емили је тумачила лик каприциозне аристократкиње.

Слава, са малим примесама скандала, дошла је до Емили након што је 2004. године објављена драма „Моје лето љубави”, у којој је млада глумица имала лезбијску сцену. За ову улогу награђена је БАФТА наградом. Режисери су коначно видели глумицу у новом светлу и почели да је позивају да глуми у филмовима у којима није било потребно да игра аристократкиње у средњовековним костимима.

Тако је у телевизијском филму „Гидионова кћи” тумачила проблематичну тинејџерку и за ову улогу је номинована за „Златни глобус”.

Након неколико мањих улога, 2006. године је добила понуду која јој је донела не само нове ангажмане већ и ширу популарност. Играла је заједно са Сузан Сарандон, што је само по себи гарантовало успех филма. Била је то аустралијска драма која је изашла на екране под називом „Неодољива”.

Након што је постала позната британској публици, Блантова је добила понуду да ради у Холивуду.

Иако не главну, значајну улогу добила је у филму „Ђаво носи Праду” успевши да се не изгуби у сенци познатих колега као што су Мерил Стрип и Ен Хатавеј. Већ крхка Емили, висока 171 цм, тешка 52 кг, морала је да скине још неколико килограма, јер је по сценарију требало да изгледа болно мршаво. Напоран рад уродио је плодом, номинована је за „Златни глобус”, а потом и за награду БАФТА. Не мање значајна била је оцена Мерил Стрип, која је Емили назвала најбољом младом глумицом са којом је радила.

Након овог филма Холивуд је коначно примио нову британску звезду у своје редове. Познати режисери су почели да јој нуде улоге и 2007. године Емили се појавила у филмовима „Рат Чарлија Вилсона” и „Клуб љубитеља Џејн Остин”.

Следе улоге у филмовима „Убица из будућности”, „Зачарана шума”, „На рубу времена”, „Сикарио”, „Девојка из воза”, „Повратак Мери Попинс”… Последњи филм у којем су гледаоци могли да је виде јесте филм Кристофера Нолана „Опенхајмер”.