Из лајва на причест
Телевизије би требало, такође, да посте и да се уздржавају од лоших мисли, али и гостију којима није место на екрану за време божићних празника
Бадње јутро је време када домаћин у дом уноси бадњак... када кућом владају мир, хармонија, радост у ишчекивању најрадоснијег хришћанског празника... To je време за молитву и лепе мисли. Нажалост, неки су тог јутра у ТВ студио, уместо бадњака, унели дух Мерилин Монро, али и иритантне госте, хистерично вишегласје, надмудривање, бујно попрсје... и све оно што баш не желимо да чујемо, али и видимо у благдане.
Уз сво поштовање и дивљење холивудској диви из златне ере Холивуда, која је живот окончала самоубиством, борећи се са алкохолном зависношћу и депресијом, њен повампирени дух свакако је још нешто што не желимо да видимо у време празника који велича сасвим друге вредности.
Ни следећи дан на малом екрану, када славимо рођење сина Божијег, није био ништа примеренији. Телевизије су нас почастиле политичарима који су нам, руку на срце, причали божићне приче, оне у којима сиромашни на крају, ипак, бивају спасени и награђени... Жељко Митровић нам је, возећи се у ружичасто осветљеној рикши улицама Лондона, скромно и у духу православља, отпевао божићну песму „All I Want For Christmas Is You”... Надамо се да је честитка упућена нама, верним гледаоцима „Елите” јер Енглези, бар већина од њих, не славе Божић по јулијанском календару. Баш елитно, зар не?
Затим су нам божићне честитке упутили, у свом препознатљивом стилу, естрадна звезда Ера Ојданић и његова колегиница Маја Николић, који су баш били еуфорични, јер, како и не би, кад је Божић најрадоснији празник. Само што су то многи и буквално схватили. А водитељка тог истог Јутарњег програма је као права хришћанка, јавно, пред камерама, отишла у цркву да се причести. Не знамо да ли се ико присетио да гледаоце подсети да божићни пост није само уздржавање од мрсне хране, већ и од мрсних мисли и непримереног понашања.
Онда ни не чуди што се у црквама, усред литургије, могу видети мобилни телефони, „лајв” Инстаграм укључења, што се приликом паљења бадњака бацају петарде и пале бакље, што су се црквене порте претвориле у навијачке трибине где, уместо духовних песама, свештена лица запевају „више волим тебе младу него Гроцку да ми даду, више волим твоје лице од Врчина, Бегаљице”... или што се у поноћ Божић дочекује уз ватромете и бакљаду, што га многи прослављају у кафанама... Па како би људи знали када су тако видели са телевизије. Ретко ко уме да им каже да се Божић слави у кругу породице, уз тиховање, молитве и у љубави, а не у бахаћењу и раскалашности и приказивању ко је где, ко шта једе, каква нам је божићна трпеза...
Телевизије би требало, такође, да посте и да се уздржавају од лоших мисли, али и гостију којима није место на екрану за време божићних празника. Пустите нас да славимо овај празник достојанствено, и тихо... А куле, камионе, авионе... оставимо за неке друге дане..
Да нам није било „Радио Милеве” да нас разгали и насмеје, и окупи све генерације око малог екрана, Божић на ТВ би био прави фијаско и тотално посрнуће, онај пут којим нас вера учи да никако не идемо... Чак је и серија „Попадија” примеренија и искренија. Бар нам показује какви заиста јесмо! А са чиме се све суочавамо, какве унутарње битке бијемо ми и наша деца, указала нам је психолог и терапеут проф. др Јасна Бајрактаревић, гошћа емисије на Н1.
Ова емисија је била добра лекција, поучна и просветљујућа за предстојеће благдане. И новинарка емисије „Четвртком у 9” на РТС 1 Сања Љубисављевић Бекић указала нам је на то шта нам деца гледају, ком Богу се моле, кога једино поштују и слушају и који су то њихови идоли који им показују шта да раде или купују да би изгледали баш као они – лепи, згодни и „срећни”.
Докле се иде за лајк или пратиоца више и због чега је Србија држава у којој највећи број деце млађе од 13 година користи друштвене мреже? Ово је најважније питање због којег би сви требало да ставимо прст на чело, а не само за Божић. Што би рекао попа у Заклопачи – „јој, очи, очи, очи, хоће срце да искочи...”
