Мистерија земунске куле
Била је то најјужнија тачка некадашњег Аустроугарског царства, одувек место судара две цивилизације, а данас овде комшије још поздрављају једни друге
Миленијумска кула у Земуну, најјужнија тачка некадашњег Аустроугарског царства, сматра се и данас једним од најмистериознијих, али и највеличанственијих здања у држави. Било је то често „место судара две цивилизације”, рекла је теолог Маја Инђић на манифестацији „Дани европске баштине” у оквиру које је организован обилазак Гардоша.
Организатори обиласка били су Општина Земун и Галерија и атеље „Чубрило”.
‒ Свако место има неку своју посебну тачку, а за Земун је то Гардош. Много прича овде почиње и завршава се. Прва верификација да се овде неко населио датира још из доба неолита. Место је погодно јер ту је ветар, река, зеленило, а опет сте заштићени од напада јер можете да видите да ли прилази опасност. Земун је, као и цео овај простор Балкана, касније увек делио судбину свега онога што се дешавало у Европи, смене великих цивилизација и империја – рекла је Маја Инђић.
На путу сваког освајача
Миленијумска кула подигнута је на најистакнутијем делу Гардоша, у рушевини средњовековне тврђаве од које су остале само угаоне куле и делови одбрамбеног зида. Њена градња завршена је 5. августа 1896. године, а свечано отварање било је 15 дана касније. Тог јутра одржано је свечано богослужење у свим земунским црквама.
Временом, град се од Гардоша полако спушта, формира се велика варош која је кроз историју пролазила многе промене, јер је Земун на таквом месту да је био на путу сваког освајача (у једном тренутку је овде чак било и утврђење римске флоте). Идеја сваког ко је желео да влада Панонијом била је и да се заустави у Земуну. После ослобођења, након Првог светског рата, први пут постаје везан за Србију, није више део некадашњег Аустроугарског царства.
Зато је положај и живот Земуна нераскидив од Миленијумске куле ‒ јер се некада све у Земуну дешавало баш око ње.
Земун је увек био економски снажан и трговачки град. Окупљао је занатлије. Зато постоји доста породица различитог порекла у Земуну. Ако би се, на пример, чуло да је овде потребан ковач, неко би из земаља где се неговао тај занат дошао овде и започињао свој бизнис, а следеће генерације његове породице постајале су део Земуна.
Да би обележила хиљадугодишњицу свог боравка у Панонији, Аустроугарска империја је у Будимпешти подигла монументалну кулу, а још четири такве исте куле сазидане су у четири града, на крајњим границама своје тадашње државе. Земун, као најјужнији град у поседу угарске круне, био је један од та четири града.
Ипак, постоји неслагање у тврдњама колико је кула саграђено, колико је остало и која је најбоље сачувана. Постоји и предање да их је заправо било саграђено седам, због симболике која се тиче чињенице да су Угари били састављени од седам племена.
Причу о Миленијумској кули многи везују за догађаје из средњег века и Сибињанин Јанка. У народу кула је добила име по мађарском јунаку и борцу против Турака Јаношу Хуњадију или Сибињанин Јанку, који је, додуше, умро 440 година пре зидања Mиленијумске куле.
Овај хришћански витез, кога многи народи својатају, борио се у чувеној бици за Београд 1496. године. Она није била битна само за Бели град, већ и за Земун, јер се на другој страни Дунава на челу хришћанске војске налазио Хуњади. Турци су на Дунаву повезали ланцима своје бродове како би спречили долазак помоћи са севера, а Хуњади је са својом војском успео да разбије ту блокаду и порази Турке, што је била највећа победа хришћана над Oсманлијама тог доба. Нажалост, док је славље због победе која је одложила турски долазак на Панонију још трајало, Хуњади је преминуо од куге у свом утврђењу – Гардош кули.
Срце старог града
Значај куле, дакле, осликава само срце Земуна, зато је потребно водити рачуна о овом здању.
‒ Она се мора стално чувати, јер је ипак овде ружа ветрова. Такође, ово место привлачи људе да долазе и посећују Земун. И даље се чува тај дух око Гардоша где све може да се уради пешке, где вам комшија каже: „Добро јутро”. Неко ће вам увек помоћи ако затреба... Значи у најлепшем могућем смислу одржан је провинцијски дух, још увек има неког реда. Као такав, био је инспирација многима, од Исидоре Секулић до Милоша Црњанског и његових „Сеоба” ‒ подсетила је Маја Инђић.
Лагуми као шверцерски канали
Некада се у Земуну све градило у складу с потребама. Прве земунице или куће на овом месту направљене су тако да изгледају као неке нише и зато данас имамо испод садашњих кућа или зграда много лагума, око којих је вео мистерије. Постоји прича да испод града постоји пролаз до Београда, па чак и до Новог Сада. Међутим, улога тих лагума кроз историју била је да буду шверцерски канали. Да се роба дотера до реке и да се бежи или да се народ спасава.
Око Гардоша
Око Гардоша, улице око њега и Земунско гробље јесу место где је настало много тога на овом простору, први занати, трговина, мешовитост религија... Први остаци града, односно цитаделе датирају негде из деветог века (када се први пут и спомиње овај топоним), па је онда у 11. дограђивана, да би своју кулминацију имала у 14. и 15. веку, у доба Сибињанин Јанка, личности која такође илуструје историју Земуна.
