Сви Магини снови
Хаљина у облику хитона начињена од плисираних страница „Политике” омаж је Магином раду у овом листу као првој жени новинару, за коју се у првом Лексикону новинарства нажалост није нашло место, каже Гордана Каљаловић Одановић
„Године трагалаштва с дозом префињености” био је један од најтачнијих коментара који се појавио на вест да је вајарка Гордана Каљаловић Одановић добитница „Политикине” награде за најбољу изложбу у протеклој, 2023. години. Награда је овој уметници припала за изложбу „Слободан лет : Мага Магазиновић, кроз временску и просторну дисперзију”, одржану у Биоскопу „Балкан”, а организатор је Фондација „Саша Марчета”. Коауторство изложбе потписује монтажерка и видео-уметница Бранка Павловић.
Овом изложбом и причом о хероини плеса Маги Магазиновић Гордана Каљаловић Одановић је модерним, атрактивно изражајним средствима симболички актуелизовала, али и критички контекстуализовала конкретну тему и на аутентичан начин успоставила дијалог са савременим временом.
Када сам вас позвала да вам јавим да сте ви, у врло јакој овогодишњој конкуренцији, добили „Политикину” награду, рекли сте ми да сте се „заледили”. Када сте видели своје име у првих пет, да ли сте се надали?
Због oбавеза око изложбе у Музеју савремене уметности нисам имала времена да мислим о исходу жирирања. Такође сам мислила да ће коначна одлука бити донесена средином јануара. Поред тога, ово је седми пут да сам у ужем избору. Као и скоро за сваку нову изложбу последњих десетак година. Једноставно нисам могла одмах да реагујем. Осeћала сам се затеченом. Тек касније осећања су почела да се „одмотавају”.
Чињеница да су у избору били изврсни уметници с једне стране ме је радовала што сам била у таквој екипи, чији рад ценим. То ми је донело искуство рада на пројектима с већим бројем уметника. Истовремено сам и свесна да је у „Слободан лет” уложена велика енергија и ангажовање и да има одређену озбиљност и комплексност.
Зашто сте изабрали Магу Магазиновић за тему изложбе? Да ли то има везе с чињеницом да је протекла година била у знаку 100 година балета у Србији или је коинциденција случајна?
Ако случај схватимо као појавни облик и начин испољавања нужности како се у неком од филозофских промишљања сматра, онда је та подударност спој ненамерних и објективних околности.
Податак да су данас на глобалном нивоу положај жена и освојене слободе поново доведене у питање, да регресивни токови поништавају вредносне домете женске борбе, изводи у први план и чињеницу да се Мага Магазиновић, јединствена личност на овим просторима почетком 20. века у малој патријархалној средини усудила да устаљеним стереотипима у погледу улоге и места жене у друштву супротстави концепт нове, активне, освешћене жене која може да обликује свој живот и допринесе заједници својом учешћем и активном улогом у друштвеним процесима. Образујући се и живећи у различитим срединама и културама желела је да повеже оно најбоље и једног и другог света.
Посебно је од значаја Магино бављење телом и игром у теоријској и практичној форми, ставом о значају повезивања телесног и духовног искуства, на основама познавања античког грчког односа према телу као и Ничеовог става да сви културни процеси почињу од тела. Актуелност њене мисли и авангардност стваралаштва отварале су путеве и шириле видике ка новом и другачијем свету.
Шта је вама било најинтригантније у биографији Маге Магазиновић и шта је била основна теза концепта ове изложбе?
Тешко је одвојити све аспекте Магиног рада јер су потицали из јединственог мисаоног и емоционалног склопа њене личности и у тај главни ток уливале су се енергије њене креативности, визионарског погледа, активизма и хуманистичког односа према животу и свету.
За мене је као вајарку и визуелну уметницу посебно значајан Магин концепт тела, покрет и игра која прожима све аспекте живота и стваралаштва. Однос према телу које се може схватити као друштвени, културни објект, али и место укрштања различитих интереса – религијских, политичких, друштвених, што га чини и објектом манипулације и злоупотребе.
Мага се залаже за освешћено тело, освешћену жену, „живљено” тело (Е. Грос), антиципирајући ново време у коме жена треба да има активну улогу.
„Слободан лет” је конципиран као трансмедијски пројект којим би се кроз поетски филтер представила изузетна појава, живот, рад и активизам Маге Магазиновић, на фону друштвених, историјских догађаја времена у којем је живела.
Културне историјске конотације Биоскопа „Балкан” такође су битне за пројект, схваћене као део симболике културног трансфера Београд–Берлин, Балкан–Европа.
Интегрисањем документарне грађе и сниманих визуелних садржаја, видео-материјала с одређених локација преко неколико целина формиран је визуелни и звучни амбијент и у оквиру те новостворене „реалности” одвија се наратив о Маги Магазиновић. Укрштањем временских и просторних перспектива, паралелно успостављених токова нарације, формирана је колажна структура која одговара фрагментарности представе, чиме се отвара дијалог прошлости и садашњости.
Црно-бела вишеканална инсталација замишљена је као временски и визуелни оквир.
У центар је постављена пројекциона инсталација од платна у облику таласа (Магине кореографије реализоване некад поред реке по узору на Изадору Данкан), на којој се одвија прича о телу (пројекција у боји).
Представили сте неколико модела хаљина и назвали их „Хаљине од снова”. Од чијих су снова оне саткане и које сте реалне материјале користили у њиховој изведби?
Магини снови су заправо постали реалност. Хаљине су овде метафора одређених ситуација и стања. Мапирање места и траса којима се Мага кретала у потрази за знањем и новим остварено је кроз мрежу ручно сеченог папира уграђених у транспарентну хаљину. Хаљина у облику хитона (старогрчки облик тунике, прим. ред.) начињена од плисираних страница „Политике” омаж је Магином раду у „Политици” као првој жени новинару, за коју се у првом Лексикону новинарства нажалост није нашло место.
Трагични периоди у Магином животу симболизовани црним драпираним папиром око кога се омотавају кругови као circulus viciosus живота и судбине.
На једној од хаљина мултиплицирана фигура играчице у скоку (аутентична кореографска поза) може се симболично схватити као идеограм Магиног имена, њеног стремљења у ново, у непознато, у даљине. Бела драпирана хаљина, попут крила, има симболику лета, неспутаности, представља „шифру слободе”.
Шта представљају ови атрибути плеса: стопала, шаке, хаљине, покрет?
Ови материјални ентитети говоре о нечем другом, излазе из оквира своје материјалности у простор имагинарног, бестелесног.
Путем светла (усмереног) излажењем из сенке замраченог галеријског простора остварује се путовање од површине ствари до њеног средишта и суштине
Кроз мултиплицирање сличних форми остварује се метафора покрета, да би у следећој етапи у видеу био претворен у активну пулсирајућу слику.
На изложби је приказан и видео-материјал који комбинује архивске и реалне снимке као дијалог прошлости и будућности. Како сте се припремали, шта је све коришћено од материјала у овом раду и с којим циљем?
Постоји значајна литература о Маги Магазиновић као и њена аутобиографска књига која нас уводи у Магину поетику и сложену и вишеслојну проблематику којом се бавила. Преко које се и може упознати с теоријама и праксом уметниче игре почетком 20. века, које је Мага пратила и усвајала, а затим промовисала и увела у Србију пре класичног балета.
Архивски материјал у вези с Магиним кореографским решењима, такође документарни фото и филмски материјал о Београду и Берлину тог времена, начину живота, ритму две културолошки и цивилизацијски различите средине. Пројектом је конципиран креативан одговор на кореографије Маге Магазиновић, реинтерпретацијом њених кореографских тачака снимљених на променљивом фону савремених урбаних целина Београда и Берлина. Што је омогућио и креативни дијалог у раду с Бранком Павловић. Статични кадрови су комбиновани с динамичним, реалним, чиме је успостављена дијалошка релација садашњости и прошлости времена и простора. Материјали и технике коришћени у видео и скулптуралним инсталацијама изражавају симболичан и метафоричан однос према реалном (светла, велови, завесе, порцелан, пројекције).
Вас без сумње одликују вредноћа, промишљеност у раду. На који начин сте ви заиграни уметношћу?
Рекла бих да је „унутрашња нужност” то што ме покреће и усмерава у раду. Воља за истраживањем, чиме се отвара простор маштања и игре. Моја склоност ка промени је део мог креда заснованог на Бергсоновском принципу да је мењање услов трајања. Стално искушавање нових могућности и улазак у креативну игру може се схватити као начин метафизичког отпора неумитности судбине. Крај једне фазе и почетак нове отвара и шири изборе у новим правцима и доноси елементе узбуђења, усхићења, али и борбе и савлађивања отпора што су све елементи игре, а што даје осећај поновног проживљавања живота у малом, у свим његовим крајностима и интензитетима.
Одликује вас и женственост у изведби. Које вас теме привлаче?
Пре бих се послужила Кундерином дефиницијом лаког и тешког која се односи на карактер дела и утисак који ствара (када говори о Шопену и Бетовену). Дијапазон тема садржаја и материјала које кореспондентно користим варира од лаких до тешких.
Преферирам прозрачне материјале који омогућавају разигравање идеје, ширење у новим правцима, трансцендирање материјалног.
Постоје паралелно неколике теме на којима радим, некада истовремено, некада наизменично, сустижући једна другу. Оне се надовезују, понекад преплићу проширују. Тема празнине, шупљине, негативног волумена, која има онтолошко значење у једном периоду била је примарна. У неколико циклуса је на различите начине артикулисана. Тема природе и пејзажа, природних феномена, воде, облака и сл. транспонована је у циклусе, било као еко-одјек преко ефемерних форми или инсталација од пауса с грањем и другим елементима из природе до пластичних црева и воде као представе пејзажа постиндустријског доба или као апстрахована геометријска форма у дрвету која преузима ритмове из природе. Такође тема идентитета и одрастања. Литерарни садржаји кроз неколико циклуса у вези с књигом, текстом, транспозицијом литерарног у визуелно били су у фокусу мог интересовања. Карактер мог истраживања и рада могао би се означити као континуитет промене. Такође, ту су и теме ауторских кустоских пројеката од природе преко друштвених и оних с историјским конотацијама, на шта указују и називи Реконфигурација предела, Поетика линије, Скок у празно, Графит материја и енергија спиритуалне територије, Интимни програм за студију предмета у ентеријеру, Изблиза издалека 1914/18.
Каква је позиција уметника данас и овде?
Уметност и култура као идентитетска одредница једног друштва вредносни је отисак у времену. Нажалост, у друштвима где политичка воља диктира и обликује културу друштво ће се наћи на маргини историје. На уметнику почива сложена структура културе, од кога зависи читав систем културних одредница – тимова стручњака, галериста, теоретичара историчара, кустоса као и консеквентно – институција, музеја, галерија, министарства. Уметник подноси највећи терет, а при томе нема подршку друштва ни државе. Десет година затворености музеја одразили су се драстично на ниво образовања и културе становништва. Тако да су данас посетиоци музеја и галерија највише странци. Увођење тендера у културу има девастирајуће ефекте јер су начини презентације културе и уметности кроз ову форму банализовани, обезвређени и деградирани. У време короне Лондон је за културу одвојио око милион фунти, Немачка 26 милиона евра. Град Београд је тада укинуо конкурс за пројекте у култури, а подигао нетранспарентни и вредносно дискутабилни споменик Стефану Немањи.
Својевремено је постојала пракса откупа једног уметничког дела са самосталне изложбе и давана финансијска подршка за реализацију. Такође и умањење пореза на уметнички материјал. Сада је буџетско одвајање за културу сведено на 0,66 одсто док земље у окружењу дају три и више. Такође, имају у својој културној политици планирано место за уметнике (Словенија омогућава уметницима активно место у креативном доприносу архитектонским решењима). Данас је установљена форма конкурса министарства и града, али велики број уметника не добија средства упркос раду и личним средствима која улажу. Пролиферација споменичке скулптуре по укусу политичих структура и комисија без професионалне компетенције вратила нас је десетинама година уназад. Непостојање тржишта као и огроман проценат који галерије узимају за продају уметничких дела од 30 до 40 одсто. Све то ствара један креативно неповољан амбијент.
Профетски говорећи о значају улагања у културу, уметност, здравство, подизање нивоа животног стандарда, уместо у војску и наоружање, Мага Магазиновић као да је предосећала данашње време у коме се звецка оружјем.
