Шпанац који је освојио Холивуд

Хосе Антонио Доминго Бандерас рођен је у Малаги. Отац, Хосе Домингес, служио је као официр у шпанској грађанској гарди, а мајка Ана била је учитељица.

Прва дечја страст уписана у биографију Бандераса био је фудбал. Након што је сломио ногу, Антонио је напустио професионални спорт и преусмерио пажњу на глуму. Један од најјачих утисака из детињства који је утицао на избор животног пута било је гледање мјузикла „Коса”, који су на сцену поставили локални глумци. Његова прва учитељица била је позната глумица из Малаге, Гиљермина Сото, а потом је уписао школу драмских уметности у Малаги, Едгара Невила.

Са 19 година одлази у Мадрид да настави глумачку каријеру. У младости је Антонио пробао многе професије, чак је неко време радио као модел. Убрзо је успео да уђе у састав Националног театра Шпаније. У Мадриду је активно учествовао у експерименталним представама и перформансима Мовида Мадрилења. У то време приметио га је Педро Алмодовар и 1982. године Бандерас је од режисера добио понуду да глуми у ексцентричној комедији „Лавиринт страсти”. Била је то његова дебитантска улога. Рад са Алмодоваром формирао је Бандераса као професионалца, допринео је порасту његове популарности у Шпанији, али и изван земље.

Три године касније глуми у Алмодоваровом „Матадору”. Потом њих двојица почињу да раде филмове који су ушли у златну колекцију ауторског европског филма.

Односи између режисера и глумца погоршали су се када је Бандерас одбио улогу у Алмодоваровој „Кики”, коју је редитељ касније сматрао неуспешним филмом. Уместо да учествује у овом пројекту, Антонио је отишао да оствари сан и освоји Холивуд.

Прва улога Шпанца у америчком филму била је у „Краљевима мамба”. Посебан статус који је Бандерас већ имао у Шпанији у Америци није значио ништа, па је глумац морао поново да освоји публику. Одлучујући корак на овом путу био је филм „Филаделфија”, његов други амерички филмски пројекат. Био је то храбар експеримент у филмографији глумца. Филм оскаровца Џонатана Демија, редитеља филма „Кад јагањци утихну”, осветлио је проблеме сексуалних мањина. Један од најбољих Бандерасових радова средином деведесетих година може се сматрати вестерн Роберта Родригеза „Десперадо”, где Антонио игра главну улогу у пару са Салмом Хајек. Романтична слика бившег музичара, који је вољом судбине постао Десперадо, учврстила је глумчев статус холивудског лепотана. Бандерас је одбио да изводи трикове због малог хонорара, али је сам свирао гитару у музичким сценама.

Филм „Маска Зороа” донела је Шпанцу репутацију глумачке звезде. Заједно са Бандерасом у филму су глумили Ентони Хопкинс и Кетрин Зита Џоунс.

Убрзо је шпански глумац поново прихватио понуду Роберта Родригеза и појавио се у његовој авантуристичкој комедији „Деца шпијуни”. Уследили су филмови „Фрида”, „Било једном у Мексику”, „Легенда о Зороу”, „Ухвати корак”…

А онда обнавља сарадњу са Алмодоваром тумачећи главну улогу у филму „Кожа у којој живим”. Ово филмско ремек-дело добило је престижна међународна признања, међу којима и награду Бафта за најбољи страни филм 2012. године. Познат је и по раду у дугометражним цртаним филмовима, међу којима су најпознатији „Шрек” и „Мачак у чизмама”.

Прошле године могли смо да га видимо у филму „Индијана Џоунс и артефакт судбине”.