Како да зими држите апетит под контролом

Ако вам се чини да више једете у ово зимско време, осећај вас не вара – зима заиста утиче на ваш апетит. Међутим, не брините, постоје начини како да држите апетит под контролом. Када наступи хладно време, онда нам се једе јача, калоричнија храна. Претпоставља се да је разлог како психолошке тако и физиолошке природе. Пад температуре уз мању количину дневног светла на неки начин утичу на рецепторе за глад у мозгу појачавајући апетит. У ово зимско време се мање и крећемо и мање трошимо калорије на активности, а више на терморегулацију нашег тела. Резултат можете да наслутите.

Особе чија телесна маса не варира током године, обично се у зимским месецима угоје око пола килограма до килограм. Код особа код којих тежина у току године варира, овај „зимски додатак” је знатно већи, што неповољно може да утиче на дијету уколико се одлучи да је држе зими.

Особа од 50 година која није физички активна просечно је тежа од 15 до 20 килограма него када је имала 20 година, управо због „зимског” гојења (мало помало). Појачан зимски апетит додаје килограме и масне наслаге управо у ово време у току године.

Чим падне температура зажелимо се јаке хране, гибанице, макарона с месом, масног сира, домаће погаче, џема и кромпира. Све то нас лепо „греје” и даје нам снагу, али и више од тога. Још ако нам је у стану или кући хладно, „навалићемо” још више на храну. Хладноћа шаље мозгу сигнал да је хладно, а овај укључује „функцију преживљавања” која наређује телу да се загреје и то брзо, што доводи до појачаног апетита. Истовремено, организам тражи храну богату угљеним хидратима (скробом и шећерима) што има за последицу да нас брзо загреје. Ниво шећера у крви расте и спушта се што даље утиче на апетит. Брже огладнимо, па пожелимо јаку угљенохидратну храну и тако се то врти у круг. С обзиром на то да је зима време разних прослава, овакву храну имамо у изобиљу.

Ипак, ако вам је апетит веома порастао, обавезно потражите лекара и урадите лекарски преглед, јер неке болести (попут дијабетеса) утичу на осећај глади.

Храна богата угљеним хидратима диже ниво серотонина који нам помаже да се „боримо” против депресије изазване мраком и хладним временом. Када се рано смркава, имамо мање времена за (физичке) активности напољу и завлачимо се у куће. Мање времена значи мања потрошња калорија, а то опет значи слабији резултат у дијети.

Време утиче на наше расположење, расположење утиче на нашу исхрану, а када је хладно и тмурно време није нам ни до чега, само желимо да једемо више. Али ако би се уз здраву исхрану покренули и активирали и у затвореном простору, физичка активност би повећала ниво серотонина и утрошила онај вишак калорија и орасположила нас двоструко. Без тога, биће нам много тешко да постигнемо оно што смо зацртали.

Како да се не угојите зими?

Не прескачите ужину, јер она нам служи да одржимо ниво шећера у крви што равномернијим, како не би прегладнели и после претерали са јелом.

Бирајте храну која је нутритивно богата са много влакана и беланчевина. Избегавајте сокове и слаткише. Ако их често једемо, они нам највише сметају. Пуни су шећера, масти и угљених хидрата, калоријске бомбе које гоје.

Пронађите здраве рецепте, јер скоро свако калорично и јако јело може да се припреми и на алтернативан начин користећи мање калоричне намирнице. На пример, ако волите пицу, нека она буде дијетална. Направите план физичких активности. Чак и када је фебруар месец, ставите на папир шта све можете да радите напољу или унутра. Планирајте куповине као физичку активност. Играјте се с децом, изводите куче у шетњу, радите било шта што ће вам помоћи да потрошите калорије уместо да седите код куће.

Јасна Вујичић,
nutricionista www.nadijeti.com