Од еуфорије до депресије

Природна је човекова потреба да се радује, али су празнични нерадни дани неретко „извор” стреса, а код неких људи и депресије, подсећају психолози.

Како каже психолог Ана Митић Рајић, еуфорија око куповине поклона и славља може некима да засмета не само због недостатка новца, већ и зато што такво слављеничко расположење њима не доноси искрену радост. Уколико је неко уочи Нове године остављен, није положио испит или је болестан, почиње да се пита како и зашто неки могу толико да се радују празнику који, као ниједан иначе, неће променити њихов живот.

Туробне мисли уместо весеља

Многи се нашој саговорници у ово доба године јављају с тим питањима, желећи да поделе своје туробне мисли, тугу, страх.

 „Иако већина људи и даље придаје велики значај празницима, расте број оних који су против теревенки уз гласну музику или скупих и обилних вечера, великих масовних скупова. Постоје противници славља који наводе општедруштвену или економску кризу као разлог, ратове, неизлечиве болести и гладну децу у свету. Има и оних којима је већ доста да с истим телевизијским лицима сваке године славе, али је међу свима њима, у ствари, много оних, нарочито младих, који се јављају психолозима јер им је тешко да усамљени или незадовољни проведу, најчешће сами, нерадне дане.

То је и разлог што је у Француској још пре готово 20 година основан Фронт против Нове године, а протести против овог славља на прво место стављају бесмисао јер сваке године постајемо старији.

„Овај разлог, међутим, код многих који су опседнути питањима смисла живота и старења подстиче, како кажу, осећања страха и туге. Оне депресивне међу њима води до опасног закључка о бесмислу живота, па и суицидних идеја и апела за помоћ, честих током празника. Ако вам се неко обрати, најважније је с том особом разговарати што дуже. Неки од њих, када после разговора преспавају, боље се сутрадан осећају”, закључује она.

Због претеривања у храни и пићу може доћи до озбиљних здравствених последица, поремећаја рада хормона, лошег расположења. Доктор Роберт Лустиг, ендокринолог и педијатар, професор емеритус Универзитета Калифорније у Сан Франциску, подсећа да ово доба године из нас извлачи или оно најбоље или најгоре: у организму често су повећане концентрације хормона стреса, кортизола, али и осталих неуротрансмитера у мозгу одговорних за расположење, па и еуфорију.

Америчко удружење психолога објавило је 2019. године закључак да 70 процената Американаца тврди да су од Божића уморни, јер уместо да се на прославама опусте и радују, такви догађаји се претварају у нешто што се мора одрадити, а то ствара напетост и стрес. Нерационално трошење новца и гомилање хране у људима неретко створи осећај кривице и незадовољства.

– Некада за празничном породичном вечером испливају прикривене оптужбе и страсти, па је тај обрт од најбоље намере до бола многима тежак. Не каже се узалудно да је јануар најдужи месец – каже психолог Александра Бубера.

Празници су само окидач

Она подсећа да празнична депресија није проузрокована самим празницима, већ су они само окидач.

Зато је савет психолога да је најважније смањити очекивања које имамо када је реч о празницима. Осим тога, није циљ желети бољу годину и велике промене преко ноћи само зато што се мења датум на календару, већ је битније да се осмисли начин на који ћемо бити задовољнији својим животом.

И на крају подсећају: „Не морате донети одлуке на празнично вече, већ почните да их доносите сада, наставите да их поштујете и држите их се и после.”