Срећна Нова и пословна и православна

Двадесетих и тридесетих година прошлог века двоструки дочек Нове године постао је општи београдски обичај. Прво се чекала „пословна”, а тринаест дана касније православна Нова година.

Али, листајући странице „Политике” из предратног времена стиче се утисак да су највеселији дочеци били средином двадесетих да би из године у годину локали и кафане постајали све празнији.

Нову 1939. годину ,сведочио је репортер „Политике”, дочекало је мало света., али по многим кафанама било је весело, посебно у оним реномираним с гурманлуцима и добрим пићем. У центру је свуда било пуно. У такозваним „малограђанским кафанама” (тако су староседедоци прозвали кафане у којима сваке ноћи дочекују Нову годину) забављало се неусиљено, од срца, уз севдалинке, народна кола и мирис лука и ражњића с ћевабџијиног роштиља.

Даме у кринолини

Сензација вечери, како пише репортер „Политике” биле су даме које су се  у Аеро–серклу појавиле у  правим правцатим кринолинама

„Кроз отмену публику прострујало је :

То је мода која је лансирана у Лондону приликом пријема у једној страној амбасади…

И, чим је та вест стигла чак из Лондона до нас, приспела је и прва мустра, и прексиноћ је у клубу, десетак дама (већ!) било у кринолинама…И баш зато што су даме држале своје кринолине на обручима од жица, њихова појава је била највећа атракција за сву осталу публику”.

Али, иако су изгледале дражесно, репортер „Политике” примећује и да су биле  мученице новогодишње ноћи, баш као и пратиоци.

„Ниједна  није смела да седне, а у игри, нарочито у „Ламбет–воку” не зна се ко је био већи мучитељ, оне или каваљери у фраку, јер прићи сасвим близу дами, било је немогућно...”

У хотелима и ресторанима организован је избор мис вечери, на томболи су се добијале бесплатне  авионске  карте до Сплита или Скопља, али и дрва и угаљ за огрев. Удружење професионалних тренера и џокеја приредило је фамилијарну забаву са џокејским атракцијама и тркама , док су на забавном репертоару у хотелима и домовима били балерине, комичари, радио певачи. Остало је забележено да је у Ратничком дому гостовао ансамбл Народног позоришта на челу са љубимицом Београда г–ђом Жанком Стокић.

Други центар прославе , бучан и ведар,  била је Славија са својим старим локалима и својом старом публиком. Ту на Славији истовремено се и завршавало новогодишње весеље.

„Даље га није било, као да је неко узео, па поставио границу  с тим да је нико у новогодишњој ноћи не сме прећи…Периферија је спавала док се центар са својим претсобљима Славијом, Савамалом и Дорћолом још веселио”.

Први јутарњи освит „Политика” је овако описала :“Јутро првога дана у Новој години затекло је опет кафане и клупске дворане пуне изгажених конфета и серпентина. И гардеробе са заборављеним каљачама, чак и са замењеним крзненим бундама, капутима и шеширима…

А тринаест дана касније?

Подвала у крофни

Док је прву новогодишњој ноћи славио центар града, за дочек православне оживела је периферија.

„Православна Нова година као да не смењује само своју календарску посестриму.Она смењује и публику. Две нове године имају и два своја засебна света. Један се забавља по календару – у центру, а други  по православљу – на периферији. ”

У предграђу Петра Мркоњића православна Нова година била је великки празник. Спортски клуб предграђа организовао је забаву, а функционисала је и шаљива пошта. На једној карти писало је : „Честитам ти Нову годину и нову калдрму. Само дај Боже да у идућој стигне до твоје куће”

 Више Славије у веселим кафанама све је врвело од света и фесова. У једној цела породица поставила је сто и столице у кафански водоскок.

 „Веселе групе подврискују. Ретко која да нема пратиоца, гитаристу или армоникаша…За једном дамом трка. Она у наручју стисла прасенце које је добила на лутрији. Неки је јуре да штипну прасе (среће ради!). А она, док бежи, тепа свом четвороножном згодитку:

– Мајкино мало! Не да њега његова нана!.”

 У другој кафани, после поноћи, када је испраћена стара година, уз канте, звиждање чак и један разбијен прозор, газда послужио госте крофнама, а неко обзнанио свима да се у једној налази наполеон. Сви запели да жваћу крофне, а тесто жилаво, чак и цео оркестар прионуо да једе, најзад пет минута ћутања прекиде нечији глас:

– Уа! Муфљуз – газда. Није наполеон него банка!

После крофни бирају Мис 1939. Избор пада на газдарицу (жену од 120 килограма). Публика опет задовољна. Чак је то још више расположило, иако је било очигледно да је сам газда накуповао највише карата за гласање.

Тако је православну новогодишњу ноћ описивала „Политика” уз закључак да су и чађаве радионице на периферији, кад се разданило, могле да се похвале да су и оне виделе конфете. Донели су их они који истински умеју да се провеселе, ненамештено и необуздано, далеко од центра, где Нова година све више личи на суботу…