Недостаје нам квалитетан ТВ програм
Гледаоцима је на располагању више од 200 ТВ канала, а рејтинг за уважавање има тек четири-пет ТВ станица
Да ли је телевизија у Србији током 2023. направила корак напред или корак назад? За противнике ријалити програма српска ТВ је увелико стагнирала јер су сви захтеви за укидање ових емисија остали без одговора. За оне који процесе развоја и унапређивање комуникација гледају из продукцијске визуре, протекла година је билa обележена успоном производње филмова и серија, чије је настајање увелико подупирао „Телеком”.
Како се у том распону сналази публика? Како бира садржаје које прати? Недавно је објављен податак да 77 одсто људи у Србији када седне уз своје ТВ пријемнике не зна шта ће да гледа – да им за оријентацију служи даљински управљач! Реално, дезоријентисана је и лута. На располагању јој више од 200 ТВ канала, а рејтинг за уважавање има тек четири-пет ТВ станица. По гледаности предњаче серије, спорт и ријалити програми.
Искуснији посматрачи медијске сцене генерално оцењују да постоји окошталост ТВ система, практично се не излази из застарелих програмских оквира и клишеа. Шта предузети? Како виде нашу медијску сферу? О томе смо разговарали с Мањом Грчић, директорком ТВ К1 и сувласницом и директорком компаније „Тачно” (Танјуг), Љубицом Гојгић, ТВ ауторком, и Иваном Станковићем, маркетиншким стручњаком.
Директорка ТВ К1 „Тачно”, Мањa Грчић, сматра да је изазов привући публику у мору садржаја који се нуди на многобројним кабловским каналима. Међутим, уверена је да постоји простор за све јер у дигиталном свету нема ограничења у броју канала.
– Квалитетан садржај увек пронађе пут до публике – каже Мања Грчић.
– Не можете да правите пожељан садржај а да своје личне фаворите, афинитете и светоназоре оставите по страни. У свакој телевизији у којој сам радила имала сам одговорност да се то што се емитује никада не коси са оним „ко сам и шта сам ја”. Садржај који производимо је друштвено одговоран, иако је у највећем делу забаван. Желимо да „гурамо” друштво у добром правцу, унапред и да афирмишемо праве вредности.
Гледано на информативно-политички програм, наша медијска сцена је недопустиво подељена, сматра Љубица Гојгић. Према њеним речима, она је надвладана интересима центара моћи и као таква кориснија властима и власницима него јавности.
– Мислим да као новинари нисмо довољно разговарали о томе како смо се нашли у ситуацији да у очима грађана, уз политичаре, будемо најодговорнији за стање у друштву у коме се, у два дана, догађају два страшна, масовна убиства деце и младих. Појединачно посматрано, у медијима и даље опстају и веома добри новинари. По коју цену, сами знају – каже ауторка емисије „Прави угао” РТВ Војводине и добитница бројних новинарских признања.
Маркетиншки стручњак из агенције „Communis”, Иван Станковић, сликовито објашњава тренутно стање у нашим медијима, са акцентом на забавне и опуштајуће садржаје: – Најлакше је рећи: мала бара, много крокодила. Додао бих: више гуштера који мисле да су крокодили.
Према његовим речима, много је телевизија, мало професионалаца, а још мање ТВ лица. Личности са идентитетом, интегритетом и харизмом. Каже да данас свако може бити водитељ. Сви се боре „ за живот”, а у либерално-капиталистичком окружењу теже је успети. А још теже трајати.
– Медијска сцена је у складу са општом ситуацијом, где царује ријалити заглупљивање, демократизација појављивања до имбецилности и предност скандала и рејтинга над квалитетом. То нас води ка урушавању основних моралних вредности, нормалност постаје скаредна мана, а интегритет неприхватљива карактеристика, закључује водитељ емисије „Шта сам теби, ко сам себи”.
Укратко, несагледиве су последице овакве медијско-манипулативне либерализације. Сваки од наших саговорника отвара своје подручје деловања, с критичким опажањима с којима се гледалац може сложити или их одбацити. Али у часу кад у топлини свога дома притисне дугме и укључи телевизор, очекује програм који ће оправдати плаћени рачун за пакет ТВ услуга, а који, сложићете се, није безначајан. Да не помињемо информативне, образовне и забавне функције, које у суштини свога постојања има свака телевизија, макар емитовала само видео-спотове, не само јавни сервис.
