Расти као врба
Стари Словени су били народ који је живео у складу са природом и осећао дубоко поштовање према њој. Они су веровали да су дрвеће и биљке свети, да имају душу и моћ, као и да могу да утичу на судбину људи.
Неке врсте дрвећа и биљака повезивали су са боговима, а нека су има служила као заштита од злих сила и болести.
Стари Словени су имали различите обичаје и ритуале везане за дрвеће и биљке, које су преносили и на своје потомке.
Храст
Најсветије дрво за старе Словене био је храст, који је симболизовао снагу, мудрост и вечност. Храст је био посвећен Перуну, богу грома и неба, а сматрало се да је стабло храста дом његовог духа. Стари Словени су под храстом приносили жртве боговима, славили важне празнике и доносили важне одлуке. Храстову грану су уносили у кућу за Божић, као знак благослова и плодности, одакле је остао обичај уношења Бадњака.
Храст се није смео сећи без посебног разлога, јер се веровало да би то наљутило Перуна и изазвало несрећу.
Липа
Липа је, такође, била свето дрво за старе Словене. Била је посвећена Лади, богињи љубави и лепоте. Липа је симболизовала нежност, милост и женственост.
Липов цвет је био лековит и користио се за прављење чаја, меда и парфема. Липа је, такође, била дрво под којим су се састајали заљубљени, певали песме и играли кола.
Липа се сади са стране куће, близу, али не и изнад гарнитуре за седење.
Бреза
Бреза је за старе Словене била свето дрво које је било намењено Весни, богињи пролећа и младости. Бреза је симболизовала раст, обнову и радост. Брезово лишће и кора су се користили за лечење рана, чишћење крви и јачање имунитета.
Бреза је била дрво које се користило за прављење метли, кошара и музичких инструмената. Бреза се сади на сунчаном месту, где може да шири своју белину и зеленило.
За брезу се веровало, такође, и да је проклето дрво, јер су Исуса Христа шибали брезовим гранама.
Од суве коре брезе праве се бакље (лиле) које се пале на Ивањдан или Петровдан. Из дебљег дрвета брезе у рано пролеће се точи сок који се пије уместо воде.
Багрем
По веровањима, багрем не треба да буде близу куће. Срби су багрем звали нерод (без рода). Калемљење багрема је било скрнављење.
Врба
Врба у српским веровањима и религији има значајно место. Врбовим гранчицама се ударају (шибају) деца и одрасли на Младенце, Лазареву суботу и празник Цвети, а при томе говоре уз смех: „Расти као врба“.
Празник врбе је Лазарева субота – Врбица, када се гране овог дрвета освештавају у цркви. Кора беле врбе је лековита код назеба и температуре.
Врба ива са својим пупољцима је весник пролећа. Чим врба озелени (врбопуц), народ верује да код жена порасте полна жеља.
Глог
Срби су веровали да је глогов штап (колац) најмоћније средство против вампира и злих духова – демона. Гранчицама глога момци и девојке су на Ђурђевдан китили куће и капије, да би лакше нашли брачног друга.
Дрен
Дрен је дрво које прво цвета у пролеће, а последње даје зреле плодове у јесен. Повезује се са здрављем.
На Богојављење се деци даје да поједу дренов цвет да би били отпорни и здрави.
Дуд
Црни дуд потиче из Турске, а бели из Кине. Обе сорте дуда имају лековита и хранљива својства.
Није добро за кућу и укућане ако се жиле дуда подвуку под кућу, верује се да ће тада кућа опустети.
Поред дрвећа, стари Словени су, такође, обожавали и неке зачинске биљке, које су сматрали светим или магичним.
Босиљак
Босиљак прати сваког Србина кроз све озбиљније прилике у животу: од рођења до смрти. Босиљак је божји цвет и прво се у башти посади он, па тек друго цвеће.
Освештаном водицом свештеник кропи вернике и благосиља уз помоћ свежња стукова босиљка.
На Богојављање, у воду која се ујутру доноси са извора, ставља се босиљак да се сви укућани умију.
У води у коју је потопљен босиљак купа се породиља после порођаја, као и новорођенче до четрдесет дана.
На Божић, извор са којег се пије вода кити се босиљком.
Стари Срби су у цркву носили струк босиљка и стављали га поред иконе. Два дана у години посвећени су босиљку: Свети мученици Макавеји и јесењи Крстовдан. Тада се босиљак освештава у цркви и чува за религијске потребе и здравствене третмане.
„Душа му на босиљак мирише“, каже се за доброг и верујућег човека.
Рузмарин
Једна од таквих биљака била је рузмарин, који је био посвећен Сварогу, богу ватре и ковача.
Рузмарин је симболизовао верност, памћење и заштиту. Користио се за прављење венаца, који су се носили на глави или стављали на гробове.
Рузмарин се, такође, користио за прављење мирисних уља, која су се мазала на тело или палила у лампама.
Рузмарин се сади на сувом и каменитом тлу, где може да развије свој ароматични мирис.
Коприва
Друга света биљка за старе Словене била је коприва, која је била посвећена Морани, богињи смрти и зиме. Коприва је симболизовала бол, патњу и отпор.
Коприва се користила за прављење конца, платна и одеће, које су се носиле као знак покоре или казне.
Чај од коприве је лековит за крв, јетру и бубреге. Коприва се сади на влажном и плодном тлу, где може да расте и шири се.
Камилица
За старе Словене камилица је била посвећена Дајбогу, богу сунца и богатства. Камилица је симболизовала срећу, благостање и мир.
Камилица се користила за прављење венаца, који су се бацали у воду или стављали на прагове.
Чаја је лековит за желудац, нерве и кожу. Камилица се сади на отвореном и светлом месту, где може да прима сунчеву светлост и топлоту.
Зова
Код Срба, али и код неких других народа, зова је демонско дрво. Кора, лист, цвет и плод имају примену у народној медицини. На осушеном дрвету зове зими расте лековита печурка позната под именом Јудино уво. Тамо где у неком реду ниче зовино дрво, налази се плитак подземни водени ток.
Бршљан
Бршљан је дрво љубави до смрти, јер се обавија око другог дрвета које се на крају осуши. Гранчице бршљена се стављају у венчиће које праве девојке. На Божић се бршљаном кити кућа, јер тада има плодове и лишће.
Леска
Леска чува од грома, јер је по веровањима од Исуса благословена. На Ђурђевдан се од лескових гранчица праве крстићи којима се штите куће и имања од злих и опасних сила. Једна грана се расцепи ножем, па се кроз њу протне друга и тако се направи крстић.
Под леском се понегде може наћи окамењена муња у облику камене лоптице до величине јајета, црне или сиве боје, са мирисом на барут. Ко је нађе сматра се да је нашао срећу и треба да је чува.
Љубичица
Цветове љубичице жене су поклањале мужевима, а девојке момцима да би се заувек волели.
