И „ћира” у борби за туристе

Дужу јесењу паузу прави ових дана шаргански „ћира”, омиљени воз љубитеља музејских железница са свих меридијана. Заслужену, јер је стрмим „осмицама” Шаргана током минуле сезоне од априла до новембра возио десетине хиљада путника.

У току је редован постсезонски краћи одмор, пре него што 23. децембра поново покрене машине и крене кроз шарганске тунеле, али у зимску сезону вожњи. Снега ни мраза се не плаши, возиће и током првих месеци 2024. године.

Тако изгледа јубиларна 20. сезона вожњи овом музејско-туристичком железницом „Носталгија”. Званично завршена другог новембарског викенда, с одличним учинком као и претходних година. Током те две деценије редовног саобраћаја на уској шарганској прузи годишњи рекорд је 80.000 превезених путника, а овогодишња цифра томе се сасвим приближила. За још једну потврду да је „Шарганска осмица” – беспрекорно уређена, умешно вођена и увек популарна – била и остала бисер српских железница. Она лепша слика Србије коју странци овде упознају.

Пет мостова и 22 тунела

Све је на овој јединственој прузи, која прелази преко пет мостова и кроз 22 тунела (од којих је најдужи „Александар Први” испод Шаргана са 1,7 километара), почело пре више од века. Аустроугарски окупатор намерио је усред страхота Великог рата да пругом повеже Ужице и Сарајево, па кренуо да укроти шарганска брда. „К унд К” градитељи поставили су трасу и започели пробијање тунела. Али није ишло лако, пред руком туђина Шарган се узјогунио: док су им у срцу планине измучени руски и италијански заробљеници 1916. пробијали тунел Будим, одједном се брдо зарушило, па је цела смена с око 200 људи овде страдала. Аустроугари су се покупили и отишли из овог посла, оставивши спомен-обележје код започетог тунела.

Кад је тај рат прошао и слобода стигла, неимари новостворене државе СХС ступили су у наставак подухвата. Званични подаци наводе да је шарганску пругу, како је названа деоница између Ужица и Вардишта, почела да гради Сарајевска дирекција 1. марта 1921. године. Тада се пред домаћим градитељима нашао незгодни Шарган. Настао је центар с три жичаре за дизање материјала у шарганске врлети.

Изграђено је више мостова, тунела, потпорних зидова. Посебно атрактивно је техничко решење „осмице” (у виду броја осам) на Шаргану, пример успешног савлађивања успона на кратком растојању. Радило се и успешно урадило за четири године, „ћирин” писак заувек је отерао глад и немаштину ових горштака.

Први воз новом пружном деоницом до Вардишта прошао је 25. јануара 1925. године. А читава та пруга, која је уским колосеком (760 мм) спојила низију и море, Београд с Дубровником и Зелеником, била је од великог значаја за државу. Бољитак донела и овом брдском крају: на делу од Ужица до Мокре Горе запослила је око 500 људи.

Трајала је пола века та лепа историја првог „ћире”. Гаравог и спорог, али народу драгог. Јер је дању и ноћу неуморно возио кроз тунеле и планинске усеке, преко мостова и превоја, упорно по сметовима и жези. А кад је седамдесетих година држава решила да га угаси, настала је у овим селима туга. Горштацима је тај воз био веза са светом, нада за једини сигуран динар зарађен на железници. Али њихов вапај надлежни нису уважили.

Последњи некадашњи „ћира” прошао је Шарганом 28. фебруара 1974. године. На његовим вагонима могле су се видети кредом исписане поруке: „Ћиро, довиђења”, „Добар си био”, „Ништа те неће заменити”, „Збогом, добри ћиро”... Сузе су потекле горштацима на том испраћају, јер им је овај воз толико значио: њиме су оно мало што им роди превозили до пијаце, у град ишли код лекара, децу слали на школе.

Ова народна туга за „ћиром” дуго је владала у мокрогорском крају. Све до средине деведесетих, кад је овде синула идеја о обнови уске шарганске пруге, и то у туристичке сврхе.

Обновљена пруга потом је засјала у пуном сјају, постала најатрактивнија туристичко-музејска железница у Европи. Као јединствено градитељско ремек-дело у свету међу пругама уског колосека. Редован саобраћај на деоници Мокра Гора – Јатаре – Шарган Витаси (15,5 километара) успостављен је 1. септембра 2003. године, откада музејско-туристички воз „Носталгија” овуда превози путнике.

Невелика, а лепа Мокра Гора, где се додирују падине Златибора и Таре, покрај извора лековите Беле воде, захваљујући обновљеној прузи постала је од једног заборављеног места привлачно и светски познато. Музејско-туристички комплекс „Шарганску осмицу” сада годишње посети око 300.000 туриста, од којих је више од половине из иностранства: од Америке до Јапана, најчешће из држава Европске уније.

Изражено интересовање, а потом и одлична посета, допринели су да крај пружне трасе у Мокрој Гори и на Шаргану железница подигне квалитетне туристичке објекте: апартмане, етно-садржаје, ресторане. Затим је на оближњем брду Мећавнику настао светски познат Дрвенград Емира Кустурице.

Очувана природа је заштићена стварањем Парка природе „Шарган – Мокра Гора”. Уређене су за издавање приватне куће, додатни садржаји, настало скијалиште Ивер, улепшан простор око Беле воде и стаза поред реке Камишине, подигнуте цркве... Живнуло је цело место, становништво видело своју шансу и окренуло се туризму.

Упоредо с тим, од пре деценију „ћира” вози до Вишеграда у Републици Српској. Та обновљена рзавско-дринска железница спаја разноврсну мокрогорску понуду с магијом ћуприје на Дрини и Андрићграда.

А онда је као шлаг на торту стигло крајем 2021. изузетно признање: Мокра Гора је у Мадриду (међу 170 кандидата из 75 држава) званично проглашена једним од најбољих туристичких села света. Исплатио се тако сав онај ентузијазам Мокрогораца у обнови уске пруге и наредним акцијама. Љубав према старим возовима, слога у завичају и упоран рад за опште добро остварили су наизглед неоствариво.

По речима Небојше Младеновића, саветника за угоститељство и туризам у предузећу „Инфраструктура железнице Србије”, железнички део Мокре Горе данас красе модерно коначиште „Осмица” са шест дрвених бунгалова, савремени ресторани „Шарганска осмица” и „Јатаре” те бифе „Шарган”. У току је адаптација 10 смештајних јединица. Овде може да се смести око 80 гостију.

Заслужени „Туристички цвет”

Уређеност и посећеност тих здања, уз све остало постигнуто, допринели су да Музејско-туристички комплекс „Шарганска осмица” 2022. буде награђен престижним „Туристичким цветом”.

А управница МТК „Шарганска осмица” Александра Милутиновић, неуморна већ 16 година колико овде ради (из Ужица сваког радног дана аутом се вози у Мокру Гору и назад) да се све те смеле замисли остваре, каже за „Магазин” да су две значајне награде, светска и домаћа, подстицај за даље обогаћивање садржаја и подизање квалитета услуга у Мокрој Гори.

– Ово су признања и свим Мокрогорцима, железничарима и пријатељима Мокре Горе који су своју визију претворили у ускопружну шарганску лепотицу. Као и свима нама запосленим у „Шарганској осмици” који свој посао радимо не само одговорно, професионално и предано, већ и с пуно ентузијазма и љубави. То је прави пут до највећих награда – рекла нам је Александра Милутиновић, додајући да је две деценије рада железнице „Носталгија” јубилеј не само локалног, саобраћајног и туристичког, него и много ширег значаја.

Превезено 1,3 милиона путника

Представници „Србијавоза” а. д. саопштили су да је за 20 година возом „Носталгија” укупно превезено око 1,3 милиона путника, из земаља с разних континената. Дах носталгије, било да воз по овој најлепшој траси вуче „парњача” или „дизелка”, као магнет привлачи љубитеље старих железница и из удаљених држава.

Важан пројекат Мокрогораца и „Железница Србије”

Идеју Завичајног удружења Мокрогораца да заборављеној железници треба удахнути нови живот прво су подржали железничари и љубитељи пруге. Били су сложни и имали су визију. Сами су се сналазили ти ентузијасти да обнове прве километре скинуте пружне трасе. А кад је видела с колико жеље они то овде раде, крајем деведесетих им се прикључила држава, постао је то важан пројекат „Железница Србије”. Убрзани су потом радови, започето није зауставила ни петооктобарска промена државне власти. Штавише, обнова „Шарганске осмице” се захуктала, брзо су настајали нови километри и пружни објекти.