За болно грло и борбу с бактеријама

Дуго се није знало шта су лишајеви. Тек у 19. веку откривено је да су лишаји заједница – симбиоза алги и гљива. У тој заједници они се међусобно потпомажу и допуњују у исхрани.

Лишаји се најчешће срећу на кори шумског дрвећа, на камењарима, на влажнијем земљишту, на зидовима зграда и крововима кућа. У северним пределима Земљине кугле, где је клима хладна, лишаји су распрострањени на великим површинама.

Природни антибиотик

Лишаји су, из низа разлога, веома специфична група организама. Због неких својих особености немају јасно дефинисано место у систему живог света. Различита су схватања научника о томе шта су, заправо, ови организми.

Лишајеви су космополити, распрострањени су широм света. Они су способни да живе у прилично суровим условима средине, као што су пустиње, осиромашена станишта, камењари, ледници, итд.

Многи лишајеви имају економску вредност као сировина у фармацеутској индустрији, медицини и козметици, а пре свега за производњу парфема. Тако се Evernia врсте користе у индустрији парфема, исландски лишај (Cetraria islandica) и многе друге као лековите врсте (садрже антибиотике), а за неке се сматра да стварају антиканцерогене материје. Исландски лишај је познат у народној медицини још од 17. века под именом лишај за плућа или лишај против грознице. Често га зову још и Исландска маховина, јер су у прошлости све биљке које личе на маховину сматране маховином и тако и називане.

Припада породици лишаја (Parmeliaceae), има изглед жбуна и грана се у коврџаве „листове”, чија се величина континуирано смањује.

Од биолошки вредних материја садржи витамине А, Б12, Це, усинску киселину, гвожђе, јод, калај, цинк, бакар, силицијум, титан, манган, кадмијум, полисахариде, липиде, пектине, органске материје, глукозу, галактозу, скроб, пигментне материје. Усинска киселина има изузетна антибиотска својства и управо због тога исландски лишај се сматра важним природним антибиотиком.

Захваљујући оваквом биохемијском саставу исландски лишај испољава: антибактеријско, противупално, умирујуће, антиоксидантно, имуностимулирајуће дејство.

Лековити препарати на бази исландског лишаја су ефикасни у борби против стафилококних и стрептококних инфекција и користе се за лечење кожних болести, као што су чиреви и гнојне ране. Примењују се код свих врста прехлада, код упала усне шупљине и ждрела, код бронхијалног катара, кашља, прехладе с много секрета. Примењују се и код свих обољења плућа, зато што их чисти и јача. Затим, користе се за јачање и чишћење слузнице желуца, црева, слезине, јетре, гуштераче, бубрега и мокраћне бешике.

Препарати исландског лишаја одлични су у лечењу кашља и упала горњег дела дисајних путева. Захваљујући горким материјама и слузи (полисахариди) делују тако да облажу заштитним слојем надражену и оштећену слузницу. Делују противупално и смањују надражајни кашаљ. Препарати се препоручују за заштиту исушене слузнице горњих дисајних путева, која се најчешће јавља за време хладнијих дана у години, за помоћ при додатном напору гласница, у стањима отежаног дисања кроз нос, за смиривање упала усне шупљине и ждрела. Такође, лишај испољава и имуностимулирајуће дејство: поспешује стварање црвених и белих крвних зрнаца, помаже у лечењу малокрвности. Након прележаних исцрпљујућих болести крепи и јача организам.

Пастиле или сируп

Препарати исландског лишаја на тржишту су најчешће у облику пастила за грло, чаја, таблета и сирупа.

У северним пределима наше планете исландски лишај се некада давно користио као храна за људе и животиње. Суви лишај се млео у брашно и од тога правио хлеб. Служио је и као поврће, односно као прилог уз јела од меса.

Исландски лишај врло је важан у екологији јер не подноси загађен ваздух, тако на местима где он расте знамо да је ваздух чист.