Гени неандерталца „криви” за рано буђење
Везу између далеког претка и данашњег човека потврдили амерички научници истичући значај генетског наслеђа
Гени нашег далеког претка неандерталца могу да укажу на то због чега неки људи воле да устају рано, док други немају ову особину, тврде амерички научници.
„Захваљујући анализи неандерталске ДНК која је сачувана у фрагментима код модерних људских генома открили смо везу између гена нашег далеког рођака и данашњег човека”, објашњава епидемиолог Џон Капра, са калифорнијског Универзитета у Сан Франциску.
Већина гена које су савремени људи стекли од предака из давне прошлости је кроз генерације умањивана, али постоје и данас у траговима. Истраживање спроведено на поменутом универзитету указује, тврде научници, да ови гени неандерталца „помажу” појединим људима да се лакше прилагоде временским разликама, али и да се веома лако буде рано ујутру.
Капра и његове колеге су анализирањем ДНК модерних људи и неандерталаца и њиховим поређењем утврдили различите генетске варијанте укључене у телесне сатове, преноси британски „Гардијан”.
Научници су, у жељи да докажу своју теорију помоћ потражили од британске Биобанке, која садржи генетске, здравствене и информације о начину живота пола милиона становника Велике Британије. Испитивањем ових података доказано је да не само да многи људи носе поменуту варијанту гена већ и да су гени повезани с раним буђењем.
„Не мислимо да је нашим давним прецима помагало рано буђење, већ да су им ови гени омогућавали да се боље и лакше прилагоде сезонским променама и варијацијама у нивоу светлости. На вишим географским ширинама корисније је раније устати”, објаснио је Капра.
Професор Марк Мазлин са Универзитетског колеџа у Лондону објаснио је да сада постоји генетски доказ да су неки од нас заиста ранораниоци.
„У тропској Африци дужина дана раније је у просеку трајала 12 сати. Али како се иде на север дани су све краћи, нарочито зими. Због оскудице у храни неандерталци су у потрагу за пленом кретали све раније, тако да су морали и рано да устану”, објаснио је Мазлин.
Најновије истраживање калифорнијских експерата само је још једно у низу испитивања ДНК неандерталца. Пре неколико година Џон Капра је са својим тимом изучавао везу између модерног човека и далеког претка у вези са наслеђивањем „везе” за многе болести, посебно депресију, алергије и метаболичке поремећаје. Иако су неандерталци изумрли пре више од 30.000 година, научници су доказали да ова веза постоји и да генетско наслеђе утиче на биологију модерног човека.
