Царска бања
Аустроугарски цар Франц Јозеф и његова жена Елизабета, у народу позната као Сиси, били су толико опчињени шармом овог малог, сликовитог градића да су у њему уредили своју летњу резиденцију
Бад Ишл оправдано носи епитет „Царска бања”. Ово идилично одмаралиште, на надморској висини око 470 метара лежи у срцу области Салцкамергут у Горњој Аустрији, на ушћу реке Ишл у Траун. Ако се жичаром попне на врх планине Катрин, као на длану указују се низ алпских врхова и стрме падине под шумама, долине и језера који га окружују и чине га спектакуларним.
И аустроугарског цара Франца Јозефа опчинио је шарм овог малог, сликовитог градића. Тим пре што је управо ту угледао љубав свог живота – крхку и одважну Елизабету, у народу познату као Сиси, „смртно” се заљубио у њу и запросио је. Бад Ишл му се чинио толико чаробан да су он и његова жена Сиси у њему имали своју летњу резиденцију, Кајсервилу, и парк који је окружује.
Историја места заправо је везана за надвојвоткињу Софију, мајку цара Франца Јозефа, која је дуго била нероткиња. По препоруци бечког лекара Франца Вирера она је често долазила овде на један извор да се лечи од стерилитета. Дубоко је веровала у лековите моћи соли која се налазила у минералним термалним купкама и надала се да ће јој помоћи да затрудни.
Колико је извор заиста био лековит, говори нам то да је након третмана, којем је била подвргнута, родила шеснаесторо деце. Од четири сина Франц Јозеф је био најстарији. Наравно, то је привукло и остале припаднике тадашње европске аристократије, па је овај симпатичан градић убрзо постао популарна дестинација ондашњег џет-сета.
Исте године када су се Франц Јозеф и Елизабета Сиси венчали, надвојвоткиња Софија је купила једну стару вилу, преуредила је и поклонила младенцима као летњиковац. Убрзо након што је дошао на власт (1858/1859 године) Јозеф је унајмио једног архитекту из Италије да му прошири дворац, тако да је добио неокласичан изглед, а у основи се примећује облик почетног слова имена његове вољене жене Елизабете. И све остало било је у знаку Сиси.
Парк је искључиво био поверен Францу Рауху, бечком пејзажном архитекти, човеку који је бринуо о прелепом Шембрунском врту. Њега је Франц послао на вишегодишње путовање по Француској и Енглеској, како би изучавао вртларство и те исте методе и стилове могао да пренесе у Беч. Захваљујући њему, и овај парк у Бад Ишлу је добио данашњи изглед. Заузима више од 100 хектара и уређен је у стилу енглеских паркова. Има више слободних површина и стаза, и није фризиран као Мирабел у Салцбургу, који је под утицајем италијанских паркова. Сиси је волела да јаше па се ту бавила и коњичким спортовима.
С обзиром на то да је цар Франц Јозеф био изузетно везан за Бад Ишл, од средине 19. века овде се одвијао живот царске породице Хабзбурговаца. Историчари кажу да је Бад Ишл, а не Беч, био права престоница хабзбуршке империје одакле се владало и управљало.
Када су у лето 1914. године у Сарајеву убијени царев нећак и наследник хабзбуршког трона, надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга, цар Јозеф је из Бад Ишла послао телеграм у којем објављује рат Србији, пре него што је отпутовао у Беч. То је било његово последње лето, јер је 1916. године умро у Бечу у 93. години.
Посетиоци Кајсервиле, дворца у којем је боравио и данас могу да виде собе у којима су га посећивали министри и дипломате, али и чекаонице, па чак и његов приватни студио са елегантним, тешким дрвеним столом, на којем стоји перо којим је 28. јула 1914. године објавио рат Србији, што је био окидач за почетак Првог светског рата. Тај комад папира, у преводу назван „Мом народу”, чува се под стаклом на Јозефовом столу.
С обзиром на то да су племићке породице, и политичке личности, и домаће, и стране, које су посећивале царску породицу, овде и боравиле неко време, просто је било потребно и збринути их и забавити. Царски живот је налагао одређени протокол. Тако да је 1873. године град за цара уредио велики парк и изградио огроман салон у стаклу. То је велика неокласична балска дворана са стакленом баштом, која је могла да прими 1.200 људи и ту се одвијао социјално-друштвени живот. Имала је велико степениште на којем су даме, када су долазиле, приказивале своје раскошне хаљине. Степениште је било довољно дуго да би оне могле да прошетају и да би сви видели шта су обукле. Чак је и парк био уређен за те вечерње променаде.
Та зграда је шездесетих година страдала у пожару и Аустријанци су размишљали чак да је сруше, али је (тек) 2007. године ипак ревитализована и враћена у пређашње стање. Она данас служи као нека врста културног центра града, али више није балска дворана.
Онај ко је имао част ту да свира или изводи драмску представу, то је значило много у његовој каријери. Традиција је задржана, па се у Бад Ишлу сваког лета, од јула до септембра одржава фестивал оперете.
И многи други европски владари и пословни људи следили су пример цара Франца Јозефа. У Бад Ишлу је летњиковац имао и Јохан Штраус, долазио је и Франц Лехар да би писао оперете, чак су и Сигмунд Фројд и Алфред Нобел били заљубљени у његову лепоту.
Посебно се истакао Карл Кох, власник лепе велике жуте зграде, у којој је хотел и зове се „Код поште”. Тај човек који је живео недалеко од Бад Ишла и тамо држао пошту и када је 1827. године са својом женом овде отворио хотел, пренео је и ту пошту. Имала је шталу са 120 коња, који су служили за поштански саобраћај у овом крају – Салцкамергуту. Ово је био први хотелско-угоститељски објекат у Бад Ишлу. У њему су одседале племићке породице и бројне угледне личности и звезде, попут Грете Гарбо, Марлен Дитрих, Хелмут Белгер, Роми Шнајдер...
Одатле се улази у главну пешачку зону, у којој је дивна, елегантна барокна ружичаста зграда, место за сладокусце – посластичарница „Заунер”, чувена по ишлерима. Она је један од симбола не самог Бад Ишла, него и читаве Аустрије.
На месту где се налазио извор воде која је служила за лечење, у духу класицизма, по узору на античке храмове, подигнута је 1827. године хала. Она је дуго била запуштена и постојала је тенденција да се сруши, али су је на крају спасили. Она данас служи као градска галерија и културни центар. Генерално је битна зато што је управо тај објекат симбол почетка бањског туризма.
Многе улице, паркови и зграде у Бад Ишлу одишу префињеном аустроугарском аристократском нотом. И данас се на сваком кораку могу видети успомене на овог хабзбуршког цара и његову прелепу жену у разним фазама њиховог живота, цртежи, портрети, статуе...
Бад Ишл је цветао због те повезаности са царском породицом, а од тога профитира и данас. У њему живи око 14.000 становника, а годишње га посети 430 хиљада туриста. Осим разгледања, многи себи приуште и чувене слане купке у Салцкамергут термал спа центру.
Тако близу
Од Беча до Бад Ишла има 280 километара. У време цара Јозефа путовало се четири дана коњским кочијама, а данас се стиже за свега три сата колима. Од Салцбурга је само 55 километара и стиже се још брже, потребно је свега сат и по вожње.
Доживљај за непца
Да би себи дочарали доба царске породице, требало би пробати неки од старих специјалитета, попут јунеће супе, куване говедине, насецкане зашећерене палачинке послужене са компотом од шљива и, неизоставно, аутентичне ишлере, тамно смеђе колачиће спојене фином кремом и преливене глатком, сјајном чоколадном глазуром. Угођај је посебан – царски, наравно.
