Не уче га само гастарбајтери
Глаголи и конструкција реченице, као и неподударање природног и граматичког рода неких именица намуче наше ђаке, али то временом и истрајношћу савладају, нарочито када им се смеши прилика за добар посао у Србији
Из године у годину све је више заинтересованих у Србији за учење немачког језика. Некада су разлози учења били миграција и посао, а данас се за учење овог језика на највишем, универзитетском нивоу опредељује све већи број младих људи, свесни да је то један од највећих европских језика, али и прилика да се добије посао у бројним немачким и аустријским фирмама, које у Србији оснивају компаније.
Маријана Попадић, професорка немачког језика из Београда, објашњава да број људи који уче немачки стално расте јер је потражња за кадром који влада овим европским језиком све већа и на нашим просторима. Некада су га људи учили с намером да оду у иностранство и пронађу посао од којег ће моћи боље да живе. Данас знање немачког помаже у проналажењу привлачније и боље плаћене пословне позиције у Србији.
Свој „допринос”, по речима наше саговорнице, дала је и пандемија, која је омогућила измештање многих послова из канцеларија у куће, тако да се многи послови за иностране фирме могу радити и код куће у Србији.
Наравно, има и оних који немачки уче јер је то један од већих европских језика, језик филозофије и психологије, али и језик на коме су написана нека од највећих дела светске књижевности.
– Немачки језик се код нас учи и у основним и средњим школама, али велико интересовање за немачки последњих година влада и међу старијима, углавном због намере да нађу бољи посао. То су људи углавном у раним тридесетим годинама који желе да мигрирају превасходно у Немачку или Аустрију због посла или желе да аплицирају за посао у нашој земљи за који је неопходно знање немачког језика и почињу да га уче с посебним ентузијазмом и еланом – каже Маријана Попадић.
Она објашњава и да је немачки језик специфичан у односу на српски по конструкцији реченице, тачније, по позицији глагола у реченици, као и по неподударању природног и граматичког рода неких именица, што је често прави изазов за ученике.
– Али истовремено то је језик богатог корпуса речи који се на многе начине одомаћио у српском језику. Данас свако може да наброји бар три немачке речи које су се одомаћиле у српском језику. Помињање тих речи на часовима може да приближи немачки ђацима и учини да се и почетници осете мало као Немци – додаје наша саговорница.
И понуда школа језика и приватних часова у овом тренутку у Србији је велика, а захваљујући интернету данас су много доступнији и садржаји на немачком језику. Док су раније за учење кључни били штампани уџбеници, данас постоје многе апликације, странице на друштвеним мрежама, подкасти за учење језика, онлајн часови. Данас је тако могуће учити немачки у аутобусу преко апликације, снимити гласовну поруку на немачком и послати свом професору, обнављати граматику или ширити вокабулар гледајући инстаграм странице посвећене учењу немачког. Олакшано је и ступање у контакт с особама којима је немачки матерњи језик преко друштвених мрежа, апликација за дописивање. Има доста прилика за подстицајно учење језика као што су гледање филмова, серија, читање страних портала, страница, али и књига.
– Све то придоноси усавршавању језика. С једне стране професорима то даје могућност да буду креативни у осмишљавању часова и вежби, али и задаје одређени темпо који мора да се испрати – каже наша саговорница.
Никакве посебне тајне нема када је учење овог језика у питању: потребна је само мотивација и истрајност да се савлада нови језик – поручује Маријана Попадић.
