Легат Коке Јанковића у јединственом здању
Савремено здање, које истовремено подсећа на стари храм, сведочанство је о седам деценија стваралаштва једног од наших најзначајнијих вајара двадесетог века
Легат Николе Коке Јанковића у Крагујевцу, по оценама стручњака, сматра се јединственим архитектонским, али и значајним новијим градским здањем. Отворен уочи периода корона вируса и посебних мера кретања, као део Народног музеја у Крагујевцу, тек у последње време долази до изражаја по великом броју посетилаца, захваљујући и томе што је смештен поред крагујевачког сајма „Шумадија”.
Легат до пола потпуно озидан, грађен од водотпорних грађевинских материјала, здање је чија је друга половина застакљена и отворена, по замисли архитекте Зорана Гагића. Камен темељац постављен је 2012. године када је Кока Јанковић, један од најзначајнијих српских вајара друге половине двадесетог века (рођен 1926.), завештао родном граду збирку уметничких дела насталих током седам деценија континуираног уметничког стваралаштва.
Изградња је, међутим потрајала. Како за „Моју кућу” каже као пројектант архитекта Зоран Гагић, „политичке и грађевинске прилике допринеле су томе да траје као градња Скадра на Бојани”, али су после застоја, уз помоћ градских и републичких средстава и залагања, радови завршени крајем 2019. На жалост, вајар који је преминуо нешто раније, није дочекао сам дан отварања. Ипак, прича Гагић, често је овде долазио док се здање градило, пошто је након једног неуспелог конкурса, на ком је одбио све архитектонске предлоге, прихватио Гагићев пројекат. Познати архитекта, такође Крагујевчанин, дуго је радио у градском пројектном бироу, али и као самостални пројектант у Паризу.
„Имао сам задатак да осмислим јединствено здање у Србији, бар мени једино које је у новијој историји познато по томе што је грађено искључиво за легат. Желећи да га ускладим са савременим трендовима, а осврнем се на историју уметности којој је допринос дао познати сликар, користио сам савремене материјале, али градећи га тако да подсећа на антички храм. Стога, употребили смо модерни необрађени камен отпоран на падавине, стакло, као и мермерне плоче на степеништу и у изложбеном стакленом делу”, прича архитекта.
„Стаклена” галерија превиђена је за изложбе других аутора које се сада често смењују и видљиве су и са улице, док је главна галерија у унутрашњем простору место сталне поставке дела Николе Јанковића, назване „Живети уметност”, што је била његова животна девиза. Она је подељена на четири целине, а то су: Скице за споменике, међу којима се истиче биста Николе Тесле, Скице ратника, скулптуре циклуса Мајке, као и Портрети међу којима по боји којом је означио, као важну за аутора запажамо скулптуру-главу сликарке Оље Ивањицки. У галерији су изложени и предмети из скулпторовог атељеа, као што су његов сто, портрет, штафелај који подсећа да је бволео и да слика, као и библиотека. Укупно, изложено је 1744 уметничких дела и оригиналних предмета.
У самом здању, каже саговорник, има и канцеларија предвиђених за САНУ, чији је завешталац збирке легата, уједно и професор Београдског универзитета, био редовни члан. У плану је и градња баште и садња специјалног дрвета, открива нам Гагић.
Запослени у Легату рекли су нам да су поносни на сајт који је предвидео и део за слепе и слабовиде, као и глуве и наглуве, учинивши информације о збирци, а за неке од њих и слике о делима, доступнима за особе са оваквим тешкоћама међу љубитељима уметности. Рецимо, слабовиди на сајту уз помоћ великих слика које се ротирају и усмеравају на све стране, могу да виде и дела Коке Јанковића, а за слепе је на изложби планиран „водич помоћу специјалног штапа” који их доводи до скулптура које могу да опипају и доживе вајареву уметност.
Снежана Милисављевић из ТО Крагујевац, упутила нас је на ову причу, на легат као једно од најзначајнијих савремених здања града чије су осавремењивање и обнова, од тргова до храмова, тренутно у великом замаху.
