Мудролије од теста

Потреба за нематеријалним је најдубље укорењена од свих потреба. Човек мора имати хлеба, али пре хлеба треба да има идеал, говорио је Виктор Иго. Мудрост великог француског писца једна је од хиљаду из целог света коју је забележио културолог Димитрије Вујадиновић у недавно представљеној књизи „Хлеб у пословицама и изрекама народа света”.

Вујадиновић се већ годинама бави истраживањем културе хлеба и води међународни пројекат „Хлеб – културна баштина”. После промоције у Клубу РТС-а, Вујадиновићу је уручена награда Светске организације за интелектуалну својину у категорији друштвено-хуманистичких наука – национално признање за креативност.

Занимљиво је да је, како аутор каже, ово тек друга књига у којој су сакупљене изреке и пословице о хлебу из разних цивилизација и култура у свету. Прву је наручило удружење пекара из Шкотске и издало још давне 1924. године. Вујадиновић је успео да набави фотокопију те књиге из Националне библиотеке Велике Британије па је тако ова јединствена публикација доживела, и то у нашој земљи, своје прво репринт издање. После 99 година и сам је постао аутор једног сличног дела.

Прича о хлебу нема краја, иако траје хиљадама година. У Винчи су пронађена два камена у која су људи стављали зрневље и семенке и тако су их млели. Египћани су имали записане рецепте за 50 врста хлебова. Значај хлеба се наставља и код Јевреја. Хлеб је чувар колективног сећања, још од прогона из Египта, и Јевреји сваки свој празник, чак и сваку суботу почињу молитвом и посебном врстом хлеба.

Обожавање хлеба постојало је и у античкој Грчкој. У старом Риму су настали први пекарски еснафи, а пекари су били толико цењени да је онај ко „испоручује добар хлеб” могао бити кандидован на било коју одговорну дужност у држави.

У хришћанству поистовећење Исусовог тела и хлеба има дубоке културолошке, историјске, социјалне корене. Такође, за раскол источне и западне цркве, поред борбе за власт, постојала су и три канонска разлога: Свети дух, Свето тројство и хлеб. То јест, да ли треба користити квасни хлеб, како се задржало у православљу, или бесквасни, како су прихватили католици.

Најстарије помињање хлеба у српским писаним документима налази се у Призренској хрисовуљи. Као симбол, хлеб је веома присутан у нашој етнологији, он се помиње у здравицама, добродошлицама.

Обредни хлебови су део литургијског обреда, причешћа, које симболизује сједињење верника с телом Исуса, али и део јединствених породичних празника.

Хлеб има и велики цивилизацијски значај. Када су људи почели да сеју жито, морали су чекати да сазри па су одустајали од номадског начина живота и почели да стварају насеобине.

Многи истраживачи сматрају да значај хлеба у културној баштини још није довољно истражен. Такође, традиционални рецепти за припремање хлеба, као основа те велике културе, све више бивају заборављени. Да не буде тако својски се већ деценијама труди истраживач из Новог Сада који је заслужан и што је хлеб циповка из Војводине на листи нематеријалне културне баштине.

Изреке с разних страна света

Публикација „Хлеб у пословицама и изрекама народа света” садржи више од хиљаду језгровитих народних пословица и изрека о хлебу. У овој публикацији разврстане су по темама, а на крају сваке налази се и ознака из земље из које потичу.

Сиромаштво

– Ако је хлеб на трпези, онда је трпеза престо, али ако нема мало хлеба на њему, онда је само даска. (руска)

– Када сиромах добије парче хлеба, пас му га отме. (немачка)

– Нада је сиротињи хлеб. (чешка)

Захвалност

– Каква уста, такви и пржени колачи. (хинду)

– Хлеб му се огадио. (српска)

Исеци векну ако ће се појести цела. (енглеска)

Ако бациш мрвице на ватру, храниш ђавола. (енглеска)

Успех и пропаст

Бити као хлеб и нож (нераздвојни). (француска)

Ко купује хлеб од пекара, снопове дрва и вино у малим количинама не храни себе, већ друге. (италијанска)