Кратка историја Абориџина
Абориџини се и даље боре за своја права, да задрже своју древну културу и да буду признати од стране аустралијске владе
Аустралијски Абориџини сматрају се једном од најстаријих група народа изван Африке. На овом континенту живе више од 50.000 година. Данас постоји 250 дефинисаних језичких група широм Аустралије.
Подељени су у две групе: народи повезана с онима који су већ живели у Аустралији када је Британија почела колонизацију земље 1788. године, и народе са острва Торесовог мореуза, групе острва која је део Квинсленда у Аустралији.
Иако је употреба термина „староседеоци” контроверзан јер се користи и за оне који нису оригинални становници острва, ово је званичан назив.
Порекло Абориџина
У 2017. години, генетска истраживања генома 111 овог народа показала су да су сви савремени Абориџини повезани с заједничким прецима који су били део јединствене популације која се појавила на острву пре 50.000 година. Верује се да су људи периодично мигрирали из Азије у Северну Аустралију користећи архаичне бродове. Савремена теорија каже да су ти рани мигранти напустили Африку пре отприлике 70.000 година, чинећи их најстаријом популацијом људи која живи изван Африке.
Британска колонизација
Предвиђа се да је 1788. године, када су британци почели колонизацију Аустралију, тамо живело између 750.000 и 1,25 милиона Абориџина. Убрзо су епидемије опустошиле домородачко становништво на острву, а британски досељеници су заузели њихову земљу. Иако је постојао велики број Абориџина који су одбијали да се покоре, процењује се да је 20.000 староседелаца убијено. Већина је била принуђена масакрима и сиромаштвом да преда своју земљу британским досељеницима.
Украдене генерације
Од 1910. до 1970. године, владини закони о асимилацији довели су до тога да је између 10 и 33 одсто домородачке деце било приморано да напусти своје домове. Ове „украдене генерације“ смештане су у установе за усвајање и породице где им је било забрањено да говоре матерњи језик.
Аустралијски премијер Кевин Руд објавио је национално извињење Абориџинима 2008. године. Одатле, Аустралија се обавезала да ће смањити социјалне разлике између староседелаца и већинског становништва, преноси Daily Choices.
Први пут 1967. године, Аустралијанци су гласали да савезни закони треба да буду применљиви и на Абориџине. Већина није имала право гласа све до 1965. године.
Данас, само три одсто становништва Аустралије води абориџинско порекло.
И даље се боре за своја права, да задрже своју древну културу и да буду признати од стране аустралијске владе.
Град Викторија тренутно ради на новом споразуму са својим абориџинским становништвом који би их признао и омогућио им бенефиције.
Међутим, Аустралија никада није направила такав уговор, чиме је остала једина земља у Британском комонвелту која није потписала уговор са својим домородачким становништвом.
