Уб више није далеко
Последњих година Уб израста у савремени градић где живи све више младих запослених у Београду, који им је захваљујући изградњи ауто-пута „Милош Велики” постао ближи
На средокраћи пута Ваљево–Београд налази се варошица Уб. Смештена у плодној равници коју чине реке Уб и Тамнава доскора је била позната из новинских укрштеница као место у Србији с два слова, иако од свог постојања бележи више од три века.
Последњих деценија захваљујући вредним и предузимљивим Тамнавцима Уб израста у савремени градић, све погоднији за удобан живот. Никло је на стотинак стамбених зграда, гради се нова зграда библиотеке и модерна галерија, све основне и средње школе добиле су нови изглед. Малишани више не чекају на боравак у вртићима.
Изграђен је и савремени спортски центар опремљен свим садржајима за рекреацију, од фудбалских терена, спа центара, аква-парка до полигона за екстремне спортове. Изграђен је, чак, Музеј фудбала, јединствен у овом делу Европе. Ниче и филмски град у којем се већ снимају телевизијске серије и филмови.
Готово сва села су повезана асфалтним путевима, а туризам узима све већи замах.
Убрзаном развоју Уба доприноси све већи број малих и средњих предузећа, ширење угљенокопа, а ускоро ће у Каленићу бити завршена регионална депонија за петнаестак општина из Колубарског и Мачванског округа.
Саборна црква – понос места
Убљани се посебно поносе својим новоизграђеним храмом који је посвећен Христу Спаситељу. То је, по многима, најлепши православни храм изграђен последњих деценија у Србији, па не чуди што га у све већем броју посећују верници и поштоваоци уметности и иконографије из земље и иностранства.
Храм је изграђен у српско-византијском стилу по угледу на две косовско-метохијске светиње, Храм Светих архангела на Бистрици и Богородицу Љевишку. Храм може да прими више од 700 душа, објашњава нам Драган Алимпијевић, старешина храма и подсећа да је његова изградња била поверена најпознатијем црквеном архитекти, проф. др Предрагу Ристићу.
Фрескописано је 2.500 метара квадратних. То је дело познатог руског фрескописца академика Николаја Мухина и његових сарадника. Све фреске представљају Јеванђеље у малом и рађене су по строго канонским правилима. У делу храма који је грађен у периоду од 1998. до 2011. године налази се и необична фреска посвећена Милици Костић из Крушевца, рођеној у прошлом веку која је, да би сачувала своју девојачку чедност и верност богу, извршила самоубиство. Фреска је урађена на предлог почившег епископа ваљевског господина Милутина. У средини храма је и полилеј тежине 1.389 килограма који симболизује године Косовског боја.
Као ретко које место у Србији, Уб има богат културно-забавни живот који траје током целе године, почев од музичких програма до позоришних представа и књижевних вечери. Посебно чувају сећање на познатог Убљанина позоришног глумца Рашу Плаовића, по коме име носи годишња награда која се додељује најбољем глумцу београдских позоришта. Ту су и Александар Аца Поповић, позоришни писац и драматург, познати дечји песник Драган Лукић, али и познати хуманисти Божидар Кнежевић и Бранислав Петронијевић.
Већ деценију и по, а тако је и ове јесени, истиче с поносом Немања Јовановић, директор Установе културе, Уб је домаћин фестивала „Репасаж” који окупља најбоља аматерска позоришта с простора бивше Југославије.
Недалеко од Уба, подсећа Јовановић, у селу Памбуковици, налази се велико археолошко налазиште у којем је радила једна од најзначајнијих средњовековних српских штампарија. Реч је о манастиру Мркшина црква за којом трагање траје од 1858. године. Досадашња истраживања су показала да је ту, заиста, постојала штампарија монаха Мардарија. Њену аутентичност потврђује крунски археолошки налаз – оловно слово које се користило у штампи из времена османске империје које је пронашао др Дејан Булић из Историјског института у Београду, што најбоље потврђује наше национално постојање.
Филмски центар
Уб израста и у филмски центар. Већ је изграђен део филмског града с аутентичном сценографијом. Овај подухват вредан пажње има велику подршку локалне самоуправе. Овде су већ снимљене бројне телевизијске серије и филмови, као што су „Камионџије д.о.о.”, „Што се боре мисли моје”, „Краљ дивљине”, „Бранилац”, „Олуја”, а у току је снимање серије „Сумпор”.
Захваљујући свему овоме у Убу или на Убу, како то Убљани говоре, повећава се број становника. Све више младих, посебно Београђана и других који овде могу јефтиније да дођу до стамбеног простора, а уз то имају решен проблем бриге о деци, одлучује да своју породицу овде доведу. Изградњом ауто-пута „Милош Велики” Уб је постао ближи Београду до чијег се центра аутом стиже за нешто више од 30 минута. Уз све ово и тамнавске оранице чекају нова улагања, пре свега, у органску производњу…
Музеј посвећен фудбалским великанима
Фудбал је у Убу већ деценијама посебна врста религије, попут оне на јужноамеричком континенту. О њој се прича током целе године, уз њене победе и поразе радује се и тугује. Овде фудбалери имају статус култних хероја. За то не изненађује што су Убљани одлучили, уз велики подршку Дарка Глишића, председника општине, да изграде Музеј фудбала, јединствен на овим просторима. У њему су изложени трофеји: пехари, медаље, плакете, фотографије, спортска опрема у којој су убски фудбалски великани постизали врхунске резултате. Ради се о најпознатијим убским фудбалерима: Ратку Чолићу, Драгану Џајићу, Душану Савићу, Немањи Матићу и Радосаву Петровићу – вишеструким фудбалским репрезентативцима који су пронели славу Уба и наше земље. Нису заборављени ни убски интернационалци као и најпознатији фудбалски радници и судије, каже нам Дејан Максимовић, кустос музеја.
Уз јата фазана, јаребица и срне
Последњих година Убљани све већу пажњу поклањају развоју туризма, посебно ловног туризма. Недалеко од центра Уба налази се велика фазанерија из које је само ове јесени пуштено у ловиште више од 5.000 фазана и јаребица. Већ су најавили долазак љубитељи лова из Норвешке, Италије, Белгије, Немачке, Француске, Црне Горе и региона који овде оставе значајна девизна средства од неколико десетина хиљада евра. Ловиште је богато и крупном дивљачи, срндаћима, дивљим свињама и другима. Велики број Београђана, Новосађана и посетилаца из других градова овде проводе и недељни одмор уживајући у лепоти и богатству тамнавске хране, посебно поврћа које се традиционално гаји на неколико стотина хектара и млечним производима, каже нам Зоран Марковић, председник ловачког друштва које се брине о ловном туризму у Тамнави.
Развијен је и риболов, посебно на језеру у Паљувима које се налази у близини Уба и веома је богато разноврсном рибом која се може припремити за оброк уз само језеро.
