Неко жели потврду да је паметан

После затишја у претходних неколико година због пандемије короне, поново је оживео рад организације Менса, најстаријег међународног удружења високоинтелигентних појединаца – огранак за Србију. Оно окупља даровите особе свих генерација с коефицијентом интелигенције од 148 и више.

Од председнице Менсе Србије Александре Боровић сазнајемо да у септембру није било довољно места за све оне који су желели да решавају тестове за пријем у удружење, па ће се ново тестирање у Београду одржати почетком децембра. У другој половини новембра вршиће се „провера” интелигенције свих који буду желели да прихвате изазов и дођу на решавање задатака у мањим градовима, Јагодини, Крушевцу, Пожаревцу и Крагујевцу.

Магична граница IQ 148 

Куриозитет је и да ове године организација „генијалаца” пуни 25 година постојања. Њен рад је започео још осамдесетих година у бившој Југославији са седиштем у Загребу, а после прекида, у Србији је обновљен 1998. године у Новом Саду, где је и сада седиште.

Менса у Србији има укупно 1.400 активних чланова (оних који плаћају чланарину). Тестове је за ових 25 година успешно положило 9.500 наших држављана старијих од 17 година. У односу на број пријављених, 30 одсто њих било је успешно и прешло ту магичну границу IQ од 148 (просечан човек има IQ од 90 до 110).

Александра Боровић је дипломирани просторни планер, радила је у туризму као туристички водич, у канадској амбасади на одељењу виза, а сада се бави европским пројектима у образовању и обучава наставно особље да пише и води пројекте.

Она наглашава да је национална Менса све активнија на разним пољима, повезана с домаћим и међународним институцијама. Организује конференције о даровитости, сарађује с Министарством просвете.

Седиште Менсе је у Енглеској, а према најновијим подацима има 150.000 чланова у целом свету.

– Пре осам година у Новом Саду окупили смо председнике свих светских Менси, 2018. године уследило је и велико европско окупљање, а на окупљање које организујемо за Нову годину доћи ће нам гости не само из Европе, већ и с других континената – каже наша саговорница.

Бити „менсаш” није нешто што само по себи доноси неку конкретну корист у друштву. Нема бенефиција или стипендије или предности при упису на факултете. Али припадност Менси може бити корисна као податак у
„си-вију”, посебно за оне који су били активни као волонтери и хуманитарци.

– За послодавца је важно не само да је неко паметан, већ и вредан. А ако се у први план ставља само чланство у Mенси, то је, појашњава наша саговорница, као када бисте рекли другима да сте паметнији од њих, што није баш популарно.

О генијалцима има доста и предрасуда. Многи и не знају да се и они носе с проблемима, иако их на папиру лако решавају.

Интелигенција коју мери Менса је логичка. То је сналажење у новим околностима и брзо прилагођавање некој новој, до тада непознатој ситуацији. Али, како је за успех у животу једнако битна и социјална интелигенција, висок IQ није гарант успеха. Интелигентни људи могу да буду и велики чудаци, па и несналажљиви не само у простору већ и у животу, генији у једној области а да знатно заостају у неким задацима. Могу да буду и неприлагођени, објашњава наше саговорница.

Како до тога долази тешко је објаснити, али наведимо неколико примера. Рецимо, суперинтелигентно дете ће у првом или другом разреду лако решавати задатке, увек знати све одговоре на питања учитељице због добре меморије и брзог разумевања, али кад дође у више разреде имаће проблем јер није развило радне навике. Неки због тако неразвијених радних навика касније неће моћи да упишу факултет, а имаће озбиљне проблеме већ у средњој школи. Осим тога, за успех у животу битни су и други фактори, почев од породице, социјалне средине, услова у којима је неко одрастао...

– Онај ко има брз мозак потроши мање времена за неке ситуације па му остаје пуно да компликује ствари, тако да ћете често наћи интелигенте људе који истерују неке своје филозофије, али, наравно, имате и оне који су и социјално суперинтелигентни – каже Александра Боровић.

Да „генијалци” могу пролазити велике проблеме и паклене муке има пуно историјских података, а неки занимљиви извори за ове тврдње могу да послуже и књиге „Трагедија генија” и „Енциклопедија лоших ђака, бунтовника и осталих генијалаца”.

Често се у литератури наводи и пример једног од најславнијих светских научника Алберта Ајнштајна. Он је заиста био лош у школи и тек је у седамнaестој успео да се прибере и среди, када је открио све чари математике и физике, које су га у потпуности заинтересовале и обузеле, али за друге области живота остао је и даље чудак.

Заиста је доста шаренолик спектар карактера надарених и генијалних људи. Што се више изучава њихов свет, све више се схвата да „ни њима није лако”. Напротив. За поједине важи да имају уска интересовања и да их интересује само једна област и ништа друго. Такви су и најчешћи извор проблема и код куће и у школи, за разлику од оних генијалаца који имају шира интересовања.

Даровити  с посебним потребама

– Ми се заиста највише због тога боримо да се шири свест да је даровитима итекако потребна подршка . Они нису као сви други и треба их осанжити да се суоче са изазовима. Проблем је што су такви често затворени у своје светове и због тога је потребно што раније их препознати, у што млађем узрасту. Међу такве спадају и отпадници од школе, зато што терају своје, сукобљавају се с наставницима, сметају. Они виде другачије ствари него већина, па их и другари одбацују. Због свега тога су фрустрирани јер поседују велики ментални капацитет, али га нису искористили. Има пуно таквих међу члановима Менсе – каже Александра Боровић.

Додаје да се сада кроз Менсу шири свест о томе да је потребна подршка и пажња даровитој деци док су још мала. Јер, ако препознамо даровито дете – то је добро и за дете и за друштво и за породицу. То су као бића с посебним потребама па их понегде тако и зову. Чак има и предлога да се тако и назову, као деца с вишком посебних потреба, она којима су мождане вијуге такве да их стално треба ангажовати, анимирати задацима и мозгалицама, да се потрудимо више око њих. Из белгијске Менсе већ су учинили прве кораке на том путу и основали портал за даровите – с посебним потребама.

И министар у клубу Менсе

Међу члановима Менсе има и познатих, али не желе сви да се јавно експонирају. Ипак, сви знају за књижевника за децу Уроша Петровића, који је био и учесник квизова и популаризовао разне приручнике за ученике. Међу познатима је и млади глумац Лука Грбић, кога памтимо из серије „Јужни ветар” и „Тајне винове лозе”, као и Зоран Ђорђевић, бивши министар за рад, сада директор Пошта Србије.

Народи се не пореде

Пре више година, многи ће се сетити, објављивани су наводни резултате мерења најинтелигентнијих нација. У једном од таквих „тестирања” која су стигла из Енглеске, Срби су прошли прилично слабо што је, у нашем јавном мњењу изазвало доста негодовања.

Могу ли се неким нарочитим методама измерити који је народ паметнији, а који глупљи?

Председница Менсе Србије то апсолутно негира.

– До сада нису рађена референтна истраживања тог типа. То би био изузетно скуп и компликован подухват и тако нешто нико до сада није радио у свету. Као што се ни деца у једној генерацији не могу поредити с децом друге генерације, тако и нације имају своје специфичности – подсећа Александра Боровић.

Због различитих услова и начина живота у европским земљама су стручнији у једном фаху, док је наше људе „мука натерала” да се разумеју у све и свашта.

– У Шпанији, то сведочим из личног искуства, постоји чак и више врста водоинсталатера, једни су за славину, други за сливник итд., а код нас керамичар ће вам успут поправити и струју – каже наша саговорница.

Волонтерска организација

Менса је волонтерска организација, чији се чланови, ако то желе, могу међусобно дружити и састајати у невеликим просторијама или у кафићима, када се договоре.

 – Они који се активирају имају добру прилику да се упознају с много различитих људи из разних средина, разних узраста и професија, и то је за свакога изузетно обогаћујуће – истиче наша саговорница.

Оно што као занимљивост можемо издвојити јесте да обично постоји велика корелација у интелигенцији брачних парова, а тако је и у друштву, односно међу пријатељима које бирамо.

Вештачка интелигенција

– У Менси се не гледа негативно на развој вештачке интелигенције и не мисли се да ће она смањити број радних места. Њу је направио човек, то је алат који нам може помоћи да трошимо мање времена на разне ствари. И у прошлости смо имали технолошке помаке, коњску запрегу су заменили аутомобили, па је то отворило више милиона радних места за производњу возила, као што је било потребно доста радника да би се произвеле веш-машине када смо престали да перемо на руке – вели наша саговорница.