Калимера, калиспера и чудна слова

Грчки језик води нас до старе Хеладе и топлих мора Грчке и Кипра. Занимљиво је да у разговору с људима који годинама посећују Грчку откривамо да, сем десетак речи поздрава и обраћања на улици, у кафићу или таверни нису одмакли даље у познавању језика те земље. Тако сви запамте поздраве: калимера, калиспера, ефхаристо, паракало (хвала и молим)...

Зашто је тако и како би требало учити грчки сазнајемо од др Анке Рађеновић, доцента Катедре за неохеленске студије београдског Филолошког факултета:

– Грчки језик се у Србији данас често учи, али, нажалост, не на универзитетском нивоу, премда је настава на београдском Филолошком факултету изузетно унапређена сталним усавршавањем наставника и сарадника поменуте катедре. Иако је грчки један од омиљених страних језика у нашој земљи, студенти ипак бирају језике који им пружају бољу перспективу за посао.

Професорка Рађеновић открива и како се ефикасно може научити овај језик и које су његове специфичности.

– Грчко писмо и правописна правила наизглед су компликовани, али не и несавладиви. Иако грчки језик нема своју језичку породицу и чини се да нема сличности с другим језицима, заправо је свима близак због мноштва речи које су део вокабулара свих европских језика. Највећа посебност грчког, а уједно и чар овог језика јесте то што има најдужу писану традицију, па тиме спаја древна времена са савременошћу – каже Анка Рађеновић.

Она додаје да је у Србији учење овог језика веома доступно јер се грчки, сем на универзитету, учи и у неким нашим основним и средњим школама, као и у Хеленској фондацији за културу. У оквиру промоције грчког језика, Катедра за неохеленске студије Филолошког факултета у Београду сваке године организује бесплатна предавања, радионице и једномесечне курсеве грчког језика за грађанство.

За оне који желе да студирају грчки језик наша саговорница има корисне савете, а открива и личне мотиве.

– Грчки је део мог идентитета и увек бих га поново бирала на студијама. Основни разлог за то, из ове перспективе гледано, јесте тај што на Катедри за неохеленске студије постоји индивидуални приступ сваком студенту и појединачан труд се награђује разним стипендијама, студијским боравцима у Грчкој и на Кипру, приликама да се студенти упознају с колегама из света и да имају праксе у амбасадама и грчким компанијама које послују у Србији.

Како грчки нема сродних језика, Анка Рађеновић је своје језичке видике проширила студирајући шпански, а учила је још и енглески, немачки и руски.

Сматра да учење страних језика доноси вишеструку корист, јер не само што се образујемо, већ ширимо видике, обогаћујемо сопствено искуство и идентитет. Учење језика изискује посвећеност, стрпљење и марљивост.