Требају ли нам данас хероји
Ауторка нове представе у Битеф театру подсећа да Скендербега многи на Балкану својатају, али да је он за њу у суштини симбол храбрости и одрицања у тешкој борби за слободу малих народа
Детаљно сам истраживала историјску подлогу представе о Скендербегу, настале на иницијативу Јадранског театра у Будви. Закључила сам да је био импозантна личност која је ујединила мале народе у Европи и држала одступницу од велике империјалне силе и то четврт века. Као млад, наш јунак је дат у јаничаре, стекао је велике привилегије и животну удобност. Али, све је то напустио, вратио се на родну груду да уједини потлачене народе и подстакне их на тешку борбу за слободу, рекла је ауторка текста, кореограф и редитељ представе Исидора Станишић за наш сајт два дана после премијере „Скендербега” у Битеф театру.
Многи на Балкану својатају Скендербега?
Тако је, има података да је био православац и да о томе постоји повеља његовог оца у Хиландару, као и да је његов брат тамо сахрањен. Али, треба знати, реч је о временима праетничких идентитета. У време цара Душана и добар део Албаније, одакле тврде да Скендербег потиче, био је српска територија. И Црногорци полажу права на њега, Македонци многи сматрају да је он био Александар Македонски, док Грци тврде да је у питању принц од Епира... Много важније од свега тога је да је у питању лик хероја и да би данас ваљало угледати се на неког ко је у стању да жртвује привилегије и богатства зарад већих вредности као што је слобода.
Има ли хероја данас?
Наравно да има и то на сваком кораку, проблем је смао да ли их препознајемо и прихватамо или их сматрамо смешним и глупим у светлу данашњих вредности међу којима је интерес на првом месту. Не можемо сви бити хероји, али можемо их следити. Представа поставља питање ко су нама данас хероји и да ли смо изгубили потребу за њима.
Ова представа прво је одиграна у Будви, затим у Сарајеву и изазвала је позитивне реакције. Шта за Вас значи београдска премијера?
Јако волим Битеф театар и шансе које пружа, али и играче „Битеф денс компаније” који су са својим ванредним залагањем да изнесу ову и друге представе, истински хероји плеса у Србији, рекла је.
Музику за представу урадио је Васил Хаџиманов који је уживо и свирао.
