СВЕ СРПСКЕ ОТРОВНИЦЕ
У Европи живе 34 врсте змија од којих десет настањује простор Србије. Од десет домаћих змија, само три су отровне и то су поскок, шарган и шарка. Њихови уједи су само у малобројним случајевима смртоносни али сложићете се, са змијама треба бити обазрив и боље је да не дође до уједа.
Поскок је мала змија, препознатљива по рогу на врху главе. Он не скаче већ при уједу, нападу или одбрани, издужује врат у правцу циља. Има троугласту главу. Мужјаци су сиво или сиво-зеленкасто обојени са цик-цак шаром, док су женке смеђе са мање израженом шаром. Мужјаци су нешто већи од женки. Насељавају топла, каменита станишта попут клисура и кањона у централном и јужном делу земље. Има их и на западу Србије, на Дивчибарама и у кањону реке Градац. Угриз може бити и смртоносан. Ујед поскока може лоше да утиче на особе слабијег здравственог стања.
Шарган је вероватно најмања европска змија. Обично нарасте до дужине између 30 и 50 сантиметара. Углавном су светлосиве или светлобраонкасте боје. Има јасно изражене цик-цак шаре тамнобраон или сивкасте боје. Бочно, дуж леђа уочљиве су браон или црне туфне. Шарганов отров није јак и готово да не угрожава живот човека. Осим тога, среће се веома ретко јер настањује ограничен простор.
Шарка је најчешћа отровница код нас и генерално у Европи. Препознатљива је по цик-цак шари која служи као идеална камуфлажа међу лишћем. Глава је издужена и троугласта као и код других отровница. Честа је појава меланизма, што значи да јединке могу бити тамније, чак и црне. На териорији Србије насељава више делове планина и неколико ограничених места у Војводини. Отров није толико јак као код поскока, али још увек може бити смртоносан.
Свим змијама је заједничко да не нападају човека без нужног повода. Ујешће га само у самоодбрани, ако станете на њу или је узмете у руку.
У случају уједа изнад ране треба поставити повеску која ће локализовати место уједа и потражити помоћ лекара. Никако не сећи рану или исисавати отров. Пити доста воде.
