Веселим се доласку у Београд

Када нас је 22. јануара прошле године напустио легендарни певач аутентичног храпавог гласа и великог срца, Аки Рахимовски, фронтмен групе „Парни ваљак”, обожаваоци незаборавних романтичних мелодија остали су скрхани у болу. Нико није могао ни да наслути да ће бенд убрзо стати на ноге и у част и сећање на свог певача, започети ново поглавље у свом раду.

Вишедеценијској постави бенда прикључио се тридесетједногодишњи певач Игор Дрвенкар који је донео посебну енергију безвременским хитовима, али и новим песмама.

Током ове године, бенд је имао бројне клупске и фестивалске наступе широм Хрватске и Словеније, а публика „Арсенал феста” у Крагујевцу је показала колико им је „Ваљак” недостајао.

После наступа у Љубљани и Загребу, „Парни ваљак” стиже и у главни град Србије на радост не само оне старије генерације која је одрастала и заљубљивала се уз њихове мелодије, већ и неких нових клинаца који, на свој начин, поново у глас певају чувене стихове. Битеф арт кафе 8. и 9. новембра биће домаћин једном од највећих регионалних бендова данашњице.

Одговорност и трена од прве пробе

Тим поводом разговарамо са новим појачањем „Парног ваљка”, певачем Игором Дрвенкаром.

Незаобилазно је питање какав је осећај постати део тако легендарног бенда и запевати песме великог Акија Рахимовског? Колика је одговорност, да ли има трему и страх да ће га стара публика прихватити?

– Велика част и привилегија је постати део бенда. Одговорност и трема су присутни од првог позива и упознавања на проби, а све се то још појачало када смо са том вешћу изашли у јавност и кренули са концертима. „Парни ваљак” је одувек имао позитивну публику и срећан сам и захвалан што су прихватили наставак приче са мном, од првог концерта, па на даље. Но, пуно је тога што још морам усвојити, научити и освестити. Тек смо кренули – са искреном емоцијом прича овај музичар објашњавајући да се труди да у интерпретацијама евергрин песама дода и нешто своје

– Слушајући и гледајући Акија на снимцима пуно учим, највише на старим песмама, његова интерпретација и емоција су невероватне. Бенд, као и ја, од самог почетка тражимо оригиналност на свој начин, тако да се трудим да у песме убацити колико год могу себе.

Дрвенкар каже још да је публика веома добро реаговала и да му је велика подршка.

Песме „Парног ваљка” популарне и на „Тик-току”

А како тумачи то што млади све више на „Тик-току” слушају песме „Парног ваљка” и што је бенд популаран и међу данашњим клинцима?

– Иако нисам активан корисник, приметио сам неколико виралних видеа са наступа. Најлепше је то што песме „Парног ваљка” препознају баш те млађе генерације, осети се то, а и види на концертима што ми је увек посебно драго.

Као незаборавни тренутак издваја излазак на позорницу на првом концерту у Задру. Трема и узбуђење су тих дана били јачи него икад. Заједнички језик са остатком бенда пронашао је, како каже, још на првој проби.

– То је онај тренутак кад имате осећај као да се са неким већ годинама знате. Хемија је оно што нас је повезало, иако се познајемо тек годину дана – еуфорично казује Дрвенкар који нам открива и како је уопште дошло до сарадње:

– На пробу ме је звао Берислав Блажевић Беро из бенда, прво смо отказивали неколико пута јер ме ухватио грип, па корона, и чим сам се опоравио, чули смо се и договорили за пробу. Песме „Парног ваљка” сам слушао одувек, али, ово је био другачији начин усвајања градива, улазак у материју текстова, смисао и мелодију. То захтева велику припрему. Бенд ми је био од велике помоћи. Тешко је рећи колико ми је времена требало, јер стално откријем нешто ново у интерпретацији, па експериментишем на следећим наступима. Музика и свирка су за овај бенд смисао живота и највећа страст, срећан сам што су то у потпуности пренели на мене.

Београдску публику доживљавам као емотивну

Наш саговорник каже да никада није био у Београду и да се весели доласку.

– Београдску публику доживљавам као срчану и емотивну. Концерти у Крагујевцу и Тршићу су били предивни, надам се да ће се то поновити барем за дупло у Београду.

Од Дрвенкара сазнајемо да са бендом ради на новом албуму и да су већ увелико у студију што значи да можемо да очекујемо нове хитове.

Овај млади музичар иза себе има већ успешну каријеру. Певао је у бендовима „Блек тату” и „Геа”са којом има и један ауторски албум. Веома је активан у позоришту, у мјузиклима и рок операма. О његовим улогама Понтија Пилата у „Jesus Christ Superstar” и Звери у мјузиклу „Лепотица и звер” много се прича, а памте се и његови наступи на многобројним фестивалима и у три сезоне ХРТ-ове „А стране”.

И за крај нам каже да иако му се испунио један велики сан, и даље живи и сања нове снове, јер, тврди, када човек престане да сања, као да на неки начин изгуби велики део себе.

– Ту су неке улоге, позорнице и места на којима желим да наступам, студији које желим да посетим и да стварам у њима. Доста се лепих снова остварило, понекад нисам ни свестан тога, захвалан сам на тим приликама, али настављам да сањам и даље, ту никад не треба стати – поручује за крај Иван Дрвенкар.