Много је, куме

Глумац и професор ФДУ, Драган Петровић Пеле није добио надимак по славном фудбалеру. Каже да је био просечан када је играо фудбал као мали, а да је надимак заправо аналогија са презименом.

Кроз смех додаје да га ни жена, позната глумица Олга Одановић, више не зове Драган, чак ни када се наљути на њега.

Када се сећа свог детињства у Београду, објашњава да сви ми улепшавамо нашу прошлост и памтимо само лепе ствари.

„На Дорћолу сам одрастао, живео сам тамо 22 године и моје детињство су најлепши дани. Београд је у то време био романтичан, било је мање гужве, а кад дође петак по подне, играли смо фудбал на сред улице Венизелосове која је била јако прометна и онда, али то не може да се пореди са овим саобраћајем данас“.

Доста времена је проводио у Скадарлији за коју каже да један од најлепших делова Београда.  Део детињства везује и за Душановац где су му живели бака и дека.

Ја сам кућни змај

Никад није размишљао о томе да се одсели из Београда: „Не могу да замислим себе да одлучим да одем и да се никада не вратим. Ја сам кућни змај“. Ипак, воли да отпутује на нека места где други не би радо ишли:

„Сад  бих отишао у појас Газе да видим како је. Тако сам 1982. године отишао у Истанбул, тамо је био државни удар, отпутовао сам због тога да видим како то изгледа. Да се шетам улицама. Било је врло занимљиво, као у филмовима“.

Посетио је и Албанију, изненадио га је камени крајолик.

„Занимљиво ми је било да одем у Албанију, да упознам те људе, просто да осетим атмосферу, енергију... И врло сам се изненадио, и то пријатно. Човек треба да буде отворен и не треба да буде тако ускогруд и уплашен. Дакле, иди погледај! Можда ти се неће ништа десити“.

Драган Петровић Пеле за подкаст @analogija каже и да се сећа себе из времена када је имао тамну косу. „Имам и фотографију да то докажем“, каже кроз смех. Објашњава да је реч искључиво о генетици и да су му и деде биле седе. После мало размишљања, ипак, каже да је тај Драган са тамнијом косом био безбрижнији.

Опусти се, човече

„Пред крај пубертета, почео сам интензивно да мислим и да се бринем. Јао, мајко моја, шта мене чека у овом животу – рачуни за инфостан, струју, кирију, ко ће платити храну... Данас бих том Драгану рекао: `Опусти се човече, решићемо, то није проблем`. Утешио бих самог себе“, каже.

И тај мали Драган је знао да ће да буде глумац. Још у петом разреду када су радили представе, ту је видео себе.

Говорећи о тежој страни свог посла, Петровић објашњава да многи мисле да су глумци добри лажови, а да заправо не схватају да је добар глумац само онај који је у потпуности искрен.

Пеле води шесту, последњу генерацију глумаца као професор на ФДУ. Од свих ствари које би волео да ученици науче од њега издваја само једну:

„Волео бих да науче да буду добри људи. Да не дозволе себи да се лако покваре. Да препознају шта су то ниске страсти. Да не повлађују својим слабостима. А шта да радимо? Боримо се против тога. Неко више, неко мање. Неко види у томе бенефит. Неко изгуби смисао. Ја бих волео да они сви буду добри“.

Сексуално злостављање младих глумица ме је покосило

Пеле се сетио и тренутка када му је млада гумица Ива Илинчић испричала како ју је Мирослав Алексић сексуално злостављао.

„Био сам заиста искрено веома шокиран. То је јако непријатно. То ме је потпуно покосило, али и отежало посао. Прилично компликована ситуација, али некако смо изашли из тога. На сву срећу, то су младе особе и оне ће то компензовати некако. Завршиће се то, како ће се завршити, надамо се онако како треба, праведно“.

Има много реплика које је Пеле изговорио у својим улогама, а које су ушле у свакодневни говор. Једна од њих је „Много је, куме“ из филма „Лепа села, лепо горе“. Петровић каже да глумац понекад дода мало свог текста, што није злонамерно и лоше.

„И онда смо Манда и ја размишљали како можемо да украсимо мало та два лика. Да мало изађу из тог оквира реалистичног. Рат је окружење које није природно. Осмислили смо да да мало нешто додамо. Да га заврнемо. Прочитали смо та два карактера и знали смо шта треба да радимо. А и лепо смо се слагали. Била је добра атмосфера на снимању“.

Волим сатове, али немам пара да их купим

Пеле има једну страст, а то је љубав према сатовима. О њима зна много и често их загледа у излозима. „Волим сатове, али немам пара да их купим. Било би лепо и да имам могућности да купим тако неки сат, који је заиста прави сат“, каже кроз смех.

Љубав према сатовима му је пренео отац који је имао сатове и поправљао их сам.

Драган Петровић је у браку са глумицом Олгом Одановић. Заједно су скоро четири деценије, а и кћерка је одлучила да постане глумица, чиме он није био одушевљен. „Тешко је девојкама, женама, женском свету, јако тешко у глуми, пре свега због тога што има мало женских улога. Ако погледате светску, свеукупну литературу, ја мислим да је однос 1:5 или 1:7 у корист мушкараца. То је мука жива.“

Каже да није хтео да јој помогне при упису, али да она успева и без њега.